Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. lozni, n. -o, f. -a, D m. -omu, A m. -i, f. -u, I n. -em, pl. N f. -e, A m. f. -e).
1. koji se odnosi na loza 1; šumski; usp. gajni, lugni. B (s. v.  coluber, nemoralis, sylvaticus), J (s. v.   silvaticus).  Kuliko krat mi vidimo … loznu kaču na pečine. Šim prod 229. Najboļe se meni dopada naše občinsko lozno drevo hrast zvano. Gašp IV, 440. Kad ogeń iz neba lozne hraste … rani, z osmuğenem verhuncem … visoko [stoji] ńihovo steblo. Krizm raj 24.
2. u svezama a) bot. lozna konopļa isto što divja konopļa s. v. konopļa. B (s. v.   alysson);  lozna ruta divlja ruta,Ruta chalepensis. B (s. v.   centonalis);  ~ lilijum kozja krv,Lonicera. B (s. v.   periclymenium);  ~ slez divlji sljez,Malva silvestris. B (s. v.   althaea);  lozna tikva isto što divja tikva s. v. divji. B (s. v.   somphos). b) zool. lozna sluka v. sluka.

f bot. isto što loza 2. b. B (s. v.  s uputom na vinika).

m čovjek rođen u šumi (v. i lozostajec). B (s. v.   sylvius).

adj. (sg. N m. lozoklatni, n. -o, f. -a) koji luta šumom. B (s. v.   nemorivagus).

adj. (sg. N m. lozoploden, pl. N f. -dne) koji je bogat šumom, šumovit. B (s. v.   sylviger).

f (pl. G lozopravic) šumsko pravo; pravilnik o korištenju i iskorištavanju šuma. Vsakomu je slobodno svoju lozu i senokošu poleg prepisaneh lozopravic vuživati. Zak lov § 9.

m onaj koji živi u šumi (v. i lozńak). B (s. v.   sylvicola).

f ona koja živi u šumi; usp. divjačica 2. B (s. v.   sylvicultrix).

m onaj koji uništava, ruši šumu. J (s. v.   silvifragus).

f (pl. L ložah) fr. loge; mjesto na kojem se leži, ležaj. Iznašahu … nemočnike i postavļahu je v posteļah, ložah i odrih. Bel prop 85.