| lakovnost | f (sg. A lakovnost) isto što lakomost 2. Buš si zaputil lakovnost tvu. Vör 33. |
| lakrdija | f (pl. N lakardie) tur. lakyrdy; isto što norija 1. J (s. v. buttubata … norie … šale … lakardie). |
| laks | m njem. Lachs; losos. Nekoi su kakti riba po imenu laks, ka čudno proti vode plava. Škv hasn 55. |
| laksativum | m lat. laxare »olakšati«; sredstvo za reguliranje probave. Način za marše napraviti laksativum po kojem se vnogem betegom predstati more. Orš 58. |
| lakserańe | n (sg. G lakserańa, A -e, I -em) etim. v. laksativum; gl. im. od nepotvrđenoga lakserati; isto što dristavica. Hasnovito je ako se maršetu … vu šnitici kruha jedna nožna špica drobno stučenoga praha (koi se zove federvajs) za lakserańe da. Orš 8. Slabi ne smeju preveč ove šalate jesti zarad jakoga lakserańa. Horv kal-b (1827) 40. Znameńa … kolere … jesu … gusto vu črevih … lakserańe i bluvańe. Kolera 1. |
| laksirańe | n etim. v. laksativum; gl. im. od nepotvrđenoga laksirati; isto što dristavica. Vu [kermu] … nekoji mešaju tulikajše hajdinu, ali spoznal jesem da tič jako se suši i laksirańe dobi. Fink 18. |
| lakslati | impf. njem. lachen »smijati se«; u svezi vun ~ (njem. auslachen)izmamljivati što (novac i sl.).Komaj je dobila penez, več je šmucijan z svojum ženum pričel i peneze vun lakslati i dimov nesti. Štrok 33. |
| lakšerati | impf. (prez. sg. 3. lakšera) etim. v. laksativum; izazivati proljev. Ovo goni van, omehča i lakšera da se leže stola zadobaviš. Hiž kniž 208. |
| lakšina | f (sg. A lakšinu, I -um) lakoća. Duša Krištuševa vu telo vleze … ter … isto telo odiči … z lakšinum z kojum vu vsako mesto … prenesti se moglo. Gašp II, 41. |
| laktadug | adj. koji je dug 1 lakat. J (s. v. cubitalis). |
