Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. lakten, n. -o, f. -a, A f. -u).
1. koji se odnosi na laket 1. B (s. v.  brachium, facile, oleacranum), P (s. v.  cubital 939).
2. koji se odnosi na laket 3. B (s. v.  cubitalis, semicubitalis;  lakten), J (s. v.   cubitalis).

f (sg. N laktenica, G -e) kost na ruci od lakta do zapešća. P (s. v.  pechys 101, radius … kost manša pri laktenici kakti vupora 102).

m (pl. A laktere) njem. Leuchter; svijećnjak. Dal sem na male sveče na laktere … d 4. Var mes 200.

m dem. od laket i lakat; laktić na ruci. B (s. v.   brachiolum).

impf. (prez. pl. 3. lakuju; pridj. akt. pl. m. lakuvali) isto što lakomiti se. Obilno [oni] lakuju i pianičuju. Perg 60.

f tur. lâle; tulipan. B (s. v.  s uputom na tulipan).

impf. (inf. lalati; prez. sg. 1. lalam) lat. lallare.
1. tepati (o djetetu koje tek počinje govoriti).B (s. v.   lalam).
2. tepati djetetu pri uspavljivanju. B (s. v.   lalo).

adj. (sg. N n. laletansko) koji se odnosi na Laletaniju, pokrajinu u Španjolskoj. J (s. v.   Lalaetania).

adv. možda: griješno. Kerščeniki … skaču z kozlici po germju … nasladnostih telovneh nečisto … [i] lalno. Zagr I, 255.

adj. isto što laločni. J (s. v.   maxillaris).