Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m isto što lancek.
1. isto što lancek 1. Paziti bude da … lehki lanček s kojem kozliči vežeju se v okol obračal se bude. Živinvrač 180.
2. isto što lancek 3. Jeden mali lanček sreberni [našest je] vu papierič zavit. VZA 13, 185. Moj zlati lanček na vurici … vse, vse dam tebi. Velikov 72.

adj. (sg. N m. lančen, -i, f. -a, pl. N f. -e) koji se odnosi na lanc. B (s. v.  aclis … lančeni bat, ansa … 3. kolobarici ili karike lančene ali na verugah, catenarius … lančen … veružen … lančeni … veružni pës koi pred hižum … na lancu pripet straži), P (s. v.  lora subjugia … štrange … iz remeńa ali konopline ali lančene 427). Jedna karika lančena … 4 kr. Limit 17.

f (sg. N lančenica, G -e) konjska žvala. P (s. v.  lupatum 433).

m (pl. I lančeńaki) buzdovan; u svezi ~ bat isto što bat. B (s. v.  pygmachia … z lančeńaki bati vojuvańe;  vojuvańe).

n gl. im. od nepotvrđenoga lančiti; vezanje, povezivanje lancima; okivanje. B (s. v.   catenatio).

f lat. lamina (ER s. v. landa);kriška. B (s. v.  landa kruha).

m (sg. N landamešter, G -tra) etim. v. landa + mešter; isto što landar. P (s. v.  structor 805).

f (pl. D landankam) etim. v. landa; ona koja što dijeli. Ništo rečenem Petačkam kako landankam (tisk. laudankam) vu ruke dano [je]. VZA 1, 202.

n etim. v. landa; gl. im. od landati; dioba, dijeljenje. H (s. v. ), B (s. v. ).

m etim. v. landa; onaj koji pri stolu reže i dijeli jela; usp. landamešter, landaš, landavec. B (s. v.   chironomion   tisk. hirononion,   cibicida),  P (s. v.  structor 805).