| lepofarben | adj. (sg. A n. lepofarbno) koji je lijepo obojen. Videl je … vnožinu papig, kotere nezgovorno lepofarbno perje su imale. Rob I, 178. |
| lepoglasno | adv. isto što razložno 2. J (s. v. articulate … razlučno … lepoglasno). |
| lepoglavski | adj. koji se odnosi na Lepoglavu, lepoglavski. Zadnem doveršavam čudnovitem marianskem kipom ovdi vu lepoglavski cirkvi … postavļenem i poštuvanem. Gašp IV, 673. |
| lepogovorliv | adj. isto što rečļiv 1. J (s. v. elocutorius … lepogovorliv, facundus … vnogorečliv … lepogovorliv … blagorečliv … krasnorečliv … dobrogovorliv). |
| lepogovorlivost | f (sg. N lepogovorlivost, I -jum) ljeporječivost. Predstavna znańa z lepogovorlivostjum i pesmoznanostjum … zoveju se lepe znanosti. Čt kn 125. |
| lepogovorļiv | adj. isto što rečļiv 1. Facundus, a, um, … govorļiv, lepogovorļiv. Syl 2, 420. |
| lepogovorno | adv. isto što leporečno. J (s. v. facunde). |
| lepokipen | adj. koji je lijepa stasa i držanja; usp. lepopelden. B (s. v. splendophorus). |
| lepopelden | adj. (sg. N m. lepopelden) isto što lepokipen. B (s. v. pelden). |
| lepopernat | adj. (pl. N n. lepopernata) koji ima lijepo perje. Zvun hasne, koju ova mila i lepopernata stvoreńa doprinašaju, jesu vugodni glasi [koji] vsakoga razveseļuju. Danica (1843) 76. |
