| leposloviti | impf. (prez. sg. 1. leposlovim) govoriti vješto, iskićeno, razgovjetno. B (s. v. rhetoricor). |
| leposlovka | f (sg. N leposlovka, G -e) znanost o lijepom govorenju, znanost o govorničkom umijeću, retorika; vještina govorenja, govorništvo; usp. blagorečnost, dobrogovoreńe, dobrogovornost, mudrosložno govoreńe s. v. govoreńe, izgovornost 2, krasnorečnost, leporečnost, leposloveńe, leposlovleńe, liposlovka, retorika 1, slovorečnost, složnogovor, složnogovoreńe, složnogovorlivost, složnogovornost. B (s. v. rhetor … leposlovëc … navučitel leposlovke … vučenik leposlovke, rhetorica … leposlovka … znanost lepoga govoreńa; retorika … leposlovka). |
| leposlovleńe | n (sg. G leposlovleńa) isto što leposlovka. B (s. v. retorika … kńige leposlovleńa). |
| leposlovni | adj. koji se odnosi na retoriku i govorništvo; retorički; govornički; usp. retorički1. B (s. v. rhetoricus … leposlovni … k lepomu govoreńu slišajuči; retorički … leposlovni). |
| leposlovno | adv. na retorički način; retorički; govornički; usp. retorički2. B (s. v. rhetorice … leposlovno … poleg znanosti lepoga govoreńa). |
| lepospraven | adj. koji je pretjerano kićen (o stilu, govoru).B (s. v. pomposus). |
| lepospravno | adv. iskićeno, dobro pripravljeno. J (s. v. ornate). |
| lepospravnost | f kićenost. B (s. v. pompositas). |
| lepost | |
| lepota | f (sg. NV lepota, G -e, A -u, I -um, pl. G lepot, A -e, L -ah) ljepota; skladnost, savršenstvo; usp. krasnost, krasost, krasota, lepost, lipost, lipota, sličnost 2. H (s. v. ), B (s. v. aura, bellitudo, capis, decentia … lepota … snažnost, decor … lepota … vļudnost … pristojnost, decus, dignitas, formositas … lepota prilična … lepa obraznost … obrazitost … priličnost … spodoba … vļudnost obrazna, lepor, os, philocalia, pulchritudo, species, venustas, lepota … lepost s naznakom da je dalm. krasnost … vļudnost … pristalost; krasnost), J (s. v. formositas … prilična lepota, patagium …vse z kem se oprava kinči iliti što se zaradi lepote na opravu prišvava, pulchritudo, venustas … dragolicnost … lepota … vļudnost … sličnost … krasnost … ļubļenost), X (s. v. elegantia, forma, venustus, decet). U ruke mu … poda vseh lepot lepotu predragoga Ježuša. Nadaž 92. S. Auguštin je zdihaval: O kak sem te kesno spoznal, lepota tak stara! Lepota tak nova! Mul pos 647. Ako si gdo zbog oprave, ali lepote … kaj napervo stavļa, on sam sebe ne pozna. Verh 296. |
