| licencija | f (sg. G licencie) lat. licentia; dozvola; dopuštenje za vršenje kakve službe. Georgius Petrovič … po kolvinski način spoveda i kruhom … pričešča … a na to od niednoga biškupa blagoslova ni licencie nema. VZA 6, 195. . |
| licencijatuš | m srlat. licentiatus; onaj koji je stekao akademski stupanj, licencijat. Včera bil si licenciatuš, bakalaureus: denes od smerti ležiš poroblen. Gašp IV, 843. |
| licimer | m (pl. N licimeri) isto što licomerec. Licimeri, drago li i mili se mužu tvojemu, da ti pove, što zlamenuje pritič ili ganka! Bel prop 69. |
| licimir | m isto što licomerec. B (s. v. hypocrita … simulator … skazļivec … potmajnik … lizimir s naznakom da je dalm.; licimir). |
| licimiriti se | impf. refl. (prez. sg. 1. licimirim se) isto što licumiriti se. B (s. v. licimirim se). |
| licimirnost | f isto što licumireńe. B (s. v. ). |
| licitacija | f (sg. L licitaciji) lat. licitatio; isto što kičeveče. Zato i varaši i trgovišča, koja poleg pravic kakti gospodična vu ladańu lovine jesu imaju svoju lovine – pravicu na licitaciju ali prodati, ali od vremena do vremena onomu koji najviše za takovu obeča. Zak lov 8. |
| licitacionalski | adj. (sg. G f. licitacionalske) etim. v. licitacija; dražbeni, licitacijski. Polag dražbene iliti licitacionalske navade [vsaki neka] kaparu peneznu sa sobum donese. Obzn 102. |
| licitar | m njem. Lebzelter; kolačar, medičar, licitar. B (s. v. ceroplastes). Troja kola … sirarov, licitarov i mlinarov. Krl 36. |
| licitarski | adj. (sg. N f. licitarska, G f. -e) etim. v. licitar; licitarski. P (s. v. crustulum pemmaticum 131). Z jene slatke licitarske kule su svirale kak komin na vetru orgule, zveličajuč čuture, pokale i žmule. Krl 39. |
