| mańikuvati | impf. isto što manguvati. Vezda su dnevi kratki, duge noči, ne pusti po večerah i jutrah družinu mańikuvati. St kol (1819) 148. |
| mańkańe | n gl. im. od mańkati; isto što meńkańe. Ali u vage mańkańe imaju. Habd ad 324. Mańkańe praha i olova [ste mi] očitovali. Nov horv 175 b. |
| mańkati | impf. (prez. sg. 3. mańka; ptc. prez. pl. N m. mańkajuči) isto što meńkati 1. Broi [Gospodine] dnevov moih ki e zadni, da spoznam što mańka meni. Zrin tov 101. Mańkajuči sukotrigi komišie [su] novimi nadomeščeni. Nov horv 409 a. |
| mańoča | f (sg. L mańoče) zloća, porok, pokvarenost; usp. hmanica, hmańoča. B (s. v. geminus). |
| mańši | adj. (komp. i superl. N f. mańša, G m. -ega, L f. najmańšoj) komp. od mal. |
| mapa | f (sg. A mapu) lat. mappa; zemljopisna karta. Človek dober krajobraz (mapu) v ruke zeme, tak more iz vsih dosadašńih gibańih videti. Nov horv 47 a. |
| mar1 | m marenje, pažnja, skrb, briga. B (s. v. cura). Zdignimo se i želimo da te prati sreće mar. Vidr jel 57. |
| mar2 | m (pl. G marof) isto što marha 1. Ne (tj. Januš Bužan) … sam nerazumno skončal se sam pohlepno, vu nedosojni (tisk. nedoszoinj) nerazumneh marof, bikov najmre ali oslov obesil se. Kerč najvr 33. |
| mar3 | adv. umalo, gotovo. Vsi od straha mar nesu poginuli. Gašp III, 621. Mladi psi hraniju se z dobro kuhanum ribjum juhum, od koje tuliko žereju da mar ne popucaju. Danica (1836) 55. |
| mar4 | konj. makar; u svezama ~ kaj, ~ taki. Ako deca gda su trezna mar kaj meğ sobum čine, kuliko jače gda je vino zažge. Habd ad 871. Pohlepen človek ne bi dal siromaku jedne drobtinice mar se taki na glavu postavil. Danica (1843) 18. |
