Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m etim. v. marha; krađa, otimanje stoke; usp. marhotadbina, živinokrağa. J (s. v.   abigeatus).

adj. etim. v. marha; s goveđim rogovima. J (s. v.   bucerius).

f etim. v. marha; isto što marhoodgon. J (s. v.   abigeatus).

m etim. v. marha; kradljivac stoke. J (s. v.   abactor).

f etim. v. marha; f. od m. marhotat. J (s. v.   abatrix).

adj. (sg. N m. marialski, f. -a, pl. L m. -ih) isto što marijanski. Hoče, hoče ovi sneg marialski vu pobožnih ļubitelih marialskih včiniti roditi bele sede vnogih dobrot. Šim sl 63.

adj. (sg. N m. marianski, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, D n. -omu, A m. -i, n. -o, f. -u, L f. -e, I m. n. -em, pl. N m. -i, n. -a, GL m. f. -eh, D m. -em, I f. -emi) kršć.
1. koji se odnosi na Mariju, majku Isusa Krista. Zercalo mariansko, to je to poniznost Device Marie. Habd zerc I. On pak k mestu [je] na ono oko slep postal z kojem gledal je mariansku lepotu. Fuč 373.
2. koji nosi ime Marijino ili je njoj posvećen. Kuliko oneh ki se sini prečiste D. Marie v marianskeh bratovščinah nazavaju. Habd ad 610. Z takvum je li nečednostjum poštuju se zhodišča marianska? Matak II, 178. Johana Kr. franc. započetnik … duhovnog reda Nazveščeńa Marianskoga 4. Febr. St kol (1866) 49.

m (sg. N marijaš, pl. N -i) mađ. máriás; ugarski novac s Marijinim likom. B (s. v.   šestica).  Marijaši, palakuni, guldinerov bedńi puni … si su vaši, gdo se buni? Krl 64.

f isto što marelica (i ista etim.). Slivice vnogverstne, dobre, zrele, slatke … marilice gladke, zmorem vsega toga. Mal vit 20.

f (sg. N marinada, G -e) tal. marinare; marinada, vrsta posebno priređenog jela (osobito od ribe).K tomu [dojdu] jedni ali dvoji raki, žaludia, marinada. V protuletčju … z žabjeh vujcev [bu] marinade. Kal-a 36.