| mnogoletni | adj. (pl. G m. mnogoletnih) isto što vnogoletni. Plod svojih mnogoletnih trudov na svetlo bi htel izdati. Građa 8, 430. |
| mnogoversten | adj. v. mnogovrsten. |
| mnogovrsten | adj. (sg. N m. mnogoversten, A f. -, tnu, pl. N f. -, tne) raznovrstan. Vu [mudrosti] je duh razumnosti, koi je svet, jedini mnogoversten, tenek, blagorečļiv. St kol 192. |
| mnogožeńe | n (sg. L mnogožeńu) mnogoženstvo, poligamija. Taube piše u svom opisu Slavonie (1977) o poligamii (mnogožeńu) u Slavonii. Dan 139. |
| mnoštvo | n isto što vnožina. B (s. v. vnožina s naznakom da je dalm. ), J (s. v. multitudo). |
| množeńe | n gl. im. od nepotvrđenoga množiti; isto što vnožeńe. J (s. v. multiplicatio). |
| množina | f isto što vnožina. Zbere se množina ļudih z žeğnem pohlepom na prodečtvo čakajučeh. Nadaž 74. |
| množni | adj. (sg. N n. množno) koji je u velikom broju, brojan. Iz Berna množno dohağańe stranskih je sada opet prestalo. Nov horv 343 a. |
| množnost | f isto što vnožina. Z Kazuli je norost tebi vojevati, vitezov množnost ludo skončuvati. Zrinski 22. |
| mnuk | m (sg. N mnuk, pl. N -i, A -e; du. sg. N mnuka) isto što vnuk. Dužen je i na svoje mnuke pasku nositi. Perg 100. Dva su vu pečine mnuka moja. Jurj 81. |
