Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. modruški, G f. -ske) koji se odnosi na Modruš, grad u Hrvatskoj; usp. modrušijanski. Otajnu silu spravļali su knezi modruški. Vitez raf 135. Mart. Brajkovič … pisal je Dogağaje biškupie kerbavske i modruške. Mikl izb 90.

m (sg. NA moduš, GA -a, I -em, pl. G -ev, A -e, I -i) lat. modus.
1. oblik postupka, metoda rada. B (s. v.  bifariam … dvojstruko … na dva kraja … na dve strane … razdeļeno … pod dva moduša … na dva načina). Te isti vezda i vsegdar drugim te drugim razlogom i modušem ļudi vse hrani i zderžava. Vram post A, 75. Z jezero, jezero moduši me muči. Jurj 22. Čuden moduš … stanovito je ov z kojem Krištuš k sebe i za sobum zove ļudi. Zagr IV, 87.
2. način, sredstvo, mogućnost, put. Iskala je [kraļica] moduša kem bi mogla kraļa od … haharie odvernuti. Habd ad 163. Jeden nečisti mladenec zaļubivši se je vse moduše iziskaval kak bi mogel k ńe dojti. Zagr IV, 24.
3. uobičajeni oblik. B (s. v.   antique).  Pod te isti moduš i angelski doktor govori. Habd zerc 185.
4. poruka, uputa, naputak. Krištuš ne daje reda i moduša kako bi plemeniti i zmožni ludje imali sedeti. Vram post A, 214. Siromaštvo moje … razlučujem i ostavļam pod moduš dole napisani. VDA 2, 214.
5. u svezi prez moduša bezobzirno, strašno. V vekivečnom ogńu prez moduša [moreš] goriti i mučiti se. Zrin tov LX. Moje terga serce ptica prez moduša. Jurj 21.

m isto što mozgek. Vsa ova moj modzek tak zamutili da ne znam pri kojem ostati imam! Strel 16.

adj. (sg. L n. mogianskom) koji se odnosi na neko selo u Perziji. Vu selu mogianskom biškupije peržianske Dinuš človek maslak, serdit i od risa ļuteši … tovarušicu na to je spravil da ńega ostavivši vu otčinsku je hižu odišla. Gašp I, 662.

adj. (sg. G m. mogolskoga) mongolski. Car peržianski od cara mogolskoga vu boju vlovļen … na carsku stolicu svoju nazad došel je. Prid kron 37.

m tal. melegrana; šipak, mogranj, nar. B (s. v.  s uputom na šipek).

adj. (sg. N m. moguč, -i, n. -e, f. -a; komp. sg. N m. mogučeji, -eši).
1. 
a. isto što mogučen 1. a. B (s. v.  potis, valens; moguč, zmožen), X (s. v.   potis).  Moguč je Bog. Kempiš 74. Da ne bi ńegova moguča ruka kerhkoču človečansku pomagala … potrebno bi bilo da ļudi takovi pohotnostih svojeh sužńi postanu. Krist blag II, 61.
b. isto što mogučen 1. b. H (s. v. ), B (s. v.   valens;   moguč), J (s. v.   valesco).
2. isto što mogučen 2. B (s. v.   moguči).
3. isto što mogučen 3. Vnogo sam vredmji i mogučeji nego je bila mana. Bel prop 67.
4. isto što mogučen 4. H (s. v.   moguč),  B (s. v.  capabilis … moguč … spodoben … zadovoļen k čemu … gotov, potens, valens;  moguč), J (s. v.  aequimanus, volatilis … letuči … leteti moguč … leteči).
5. u svezi ~ biti isto što pri (dobre) pameti (biti) s. v. pamet. B (s. v.  consto … biti pri pameti … imati pamet … moguč biti).

n isto što moč 1, 2. B (s. v.   potentatus;  jednako, mogučanstvo). V ruke tvoje je jakost i mogučanstvo. Bel prop 74.

f v. moguğbina.

adv.
1. ostvarivo, izvedivo, u okviru mogućnosti, moguće; usp. mogučno. B (s. v.   quipote;   moguče), P (s. v.  vestis acupictae meander … zavoj ali zapletek na haļi našiti kojega nit pričetek … nit konca ni lahko moguče znajti 154). Jesem … včinil … reči sveteh evangeliomov … iz … vugerskoga tekstuša, na naše … slovo … prenesti od reči do reči gde je bilo moguče. Petret X Tuğe blago [treba] povernuti … i druge spodobne svoje dužnosti ispuniti, ako je moguče. Mul zerc 120. Je li moguče da misel ova tebi oči tvoje odpreti … ne bi mogla? Verh 41.
2. možebiti, možda. Moguče da su angeli nebeski na pomoč došli. Gašp III.