Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N mogučen, mogućen Krist žit I, 22, n. mogučno, f. -čna, G m. -čnoga, f. -čne, A m. -čnoga, n. -čno, f. -čnu, I m. -čnem, f. -čnum, pl. N m. -čni, n. -čna, f. -čne, G m. n. f. -čneh, m. -čnih Mal krep 24, A f. -čne; komp. sg. N m. mogučneji Krist gram 41, -eši, f. -eša, G m. -ešega, mogučniega Zrin tov 164, pl. N m. mogučneši, n. -eša, G m. -ešeh; superl. sg. N m. najmogučneši, najmogućneši St kol (1866) 4, f. najmogučneša, pl. N m. -eši).
1. 
a. koji ima moć, silu, moćan; usp. moguč 1. a. B (s. v.   potis),  X (s. v.   potis).  Ne poznavam mogučniega od tebe. Zrin tov 164. Mogučna je … ruka tvoja. Kempiš 148. Slavink je bil mogućen knez. Krist žit I, 22.
b. snažan, jak; usp. močen 2, moguč 1. b. Ova ista ļubav, kak velika i mogučna je, ako je istinska i prava, radost vu vas vezda vekšu činiti mora. Brez al 41.
c. koji oživljava, djeluje, snaži, ojačava. B (s. v.   vivax).
2. što je potrebno, što se može; usp. moguč 2. B (s. v.   potentialis;   moguči). Doktor mora se dozvati, metemtoga vsa mogučna imaju se činiti. Lal vod 51. Koj želi posel ov na srečen dopeļati konec, mora veliku, dapače vsu mogučnu potrebuvati marļivost. Verh 10.
3. koristan; usp. moguč 2. Domovine je hasen … imati … familie … mogučne vsemu orsagu. Kerč dužn 8. Ti jesi jedini vu … celem kraļestvu dobrotiven i mogučen. Danica (1846) 81.
4. koji što može, sposoban; usp. močen 3, moguč 4. Vsaka vaša suzica je mogučna ńega genuti na pomiluvańe. Zagr razg 43. Prez Krištuša Ježuša vsi skupa ļudi ne bi bili mogučni za jeden samo greh zadovoļiti. Verh 119.
5. u im. službi (m. pl.):mogučni oni koji imaju moć, moćnici. Mogučni pako mogučno muke terpeli budu. Gašp III, 550.

adv.
1. isto što moguče 1. Vu knige … akoprem ni vse onak postavleno kak je bilo … potrebno, je vendar onak kak je po meni bilo mogučno. Mul pos VI. Ńihove spole na berzom spoznati i navčiti se vu kratkom vremenu mogučno je. Ğurk 38.
2. snažno, jako. B (s. v.  potenter, valenter).
3. vjerojatno. Mogučni pako mogučno muke terpeli budu. Gašp III, 550.

adj. bahat. J (s. v.   pompaticus).

f (sg. NA mogučnost, GDL -i, I -jum).
1. mogućnost, ostvarljivost, izvodljivost. B (s. v.   possibilitas),  J (s. v.  accessibilitas, possibilitas). Blaženi … vu nepresežne mogučnosti lepote … budu Boga … videli. Mul šk 184. Drugoč mogučnost zaderžavańa … iliti dopuščeńe koje gdo iz naredbe ima činiti, ali puščati nekaj. Domin 7.
2. isto što moč 2. B (s. v.  aequipollentia … jednako mogučnost … jednaka oblast … jednaka moč … jednaka jakost … sloboda, brachium, cratos, opis, ostendo, plenipotentia, pollentia, potentatus, potentia … mogučnost … jakost … sila, qui, valentia, vetus, vis; mogučanstvo, moguče, mogučnost, zmožnost), J (s. v.  extendo, mars, vis), P (s. v.  numen 1b), X (s. v.   potis).  Zdrava budi, Maria, sladki zdenac mogučnosti spovidnikov. Zrin tov 109. Sin pokojnoga Cesara Karola sedmoga videvši da ne more suprot stati mogučnosti auštrijanske … mir je včinil. Prid kron 8. Ne diči se z tvojum mogučnostjum, ar vsa oblast za čas odjimle se od onoga koi se z ńim diči. Krist žit I, 37.
3. bogatstvo. Koja goder k svadbe potrebna jesu da pripravna budeju, kaj ali za mogučnost našu pokazati, ali za veseļa velikoču … včiniti prikladno biti more, tvoja vu tom skrb naj bude. Brez al 13. Roditeļi jesu se ńemu boļe veselili, nego vsoj svojoj mogučnosti. Krist žit I, 22.
4. u svezama poleg mogučnosti prema mogućnostima. B (s. v.   metior),  J (s. v.  possum, pro sua quisque facultate). Betežnik vsaki den poleg mogučnosti i jakosti tela svojega naj se sim tam sprehağa pešice, ali na końu … ar ovakovo sprehağańe vnogo je zdravo. Lal vrač 121. Čas je zevsema kratek, medtemtoga budem se poleg mogučnosti tersil. Krist anh 215; po mogučnosti poželjno je. Bik … mora biti po mogučnosti velik. Živinvrač 87.

n isto što moč 1. a. Dal si mi [Bože] junačtvo, viteštvo s kim sam vsim povoļan, za tulko mogučstvo bit ču bogomoļan. Zrinski 46.

f (sg. N mogučbina) isto što mogučnost 2. Odavļe [redovniki] neradi idu u tursku zemļu … a drugač s tim bih dužan da bi bila prilika i mogučbina. VZA 6, 198.

adj. isto što moguntinski. Mogunski varaš počet beše na Niemceh načinati se sada. Vram kron 7. Mogunski varaš počel se je vu nemškom orsagu. Vitez raf 8.

adj. (sg. N m. moguntinski, G m. -oga, D m. -omu) koji se odnosi na Moguntiacum, tj. Mainz, grad u Njemačkoj; usp. mogunski. Po prošńe moguntinskoga arkibiškupa … Adalbert … vu Pragu dojde. Gašp II, 318. [Adalbert] je bil … od moguntinskoga nadbiškupa posvetčen za biškupa. Krist žit I, 23.

adj. (sg. L m. mohačianskem) isto što mohački. Po mohačianskem pomoru bili [su] Turci navalili vu ove strani. Danica (1842) 44.

adj. (sg. N m. mohački, L m. -om) koji se odnosi na Mohač, grad u Mađarskoj; usp. mohačijanski. Mikula Vilak mohački ban, jerdeļski vojvoda, bansku čast priel je. Vitez raf 121. Štef Broderič … izpisal je ves pomor mohački, koj na koncu kńige Bonfina nahağa se. Mikl izb 76.