| možğar | m (sg. N možğar, L -u) isto što mužar 1 (i ista etim.). J (s. v. pila, pinso). |
| možğen | adj. (sg. N f. možğena) koji se odnosi na možğeni; u svezi možğena kost anat. lubanja,cranium. J (s. v. cranium). |
| možğeni | f pl. (sg. NA možğeni, G -i, -ih, L -eh, -i) isto što možğani 1. Ne bi čudo bilo da bi se vse materinske možğeni v suze bile rastalile gda je vse telo sinka … kervjum obleano videla. Habd ad 936. Guta pak dohağa od vuhkoče i fajtnoče preveč velike, kervne, naimre šmerklave, ali vodene, koja možğeni človečanske stišče i bantuje. Lal vrač 137. |
| možğeničast | adj. koji je pun moždane srži. B (s. v. medullatus). |
| možğeńak | m u svezi ~ klin isto što klin 2. b. B (s. v. securida). |
| možebit | adv. isto što morebiti. Vsi ovi kraji popaleni bi bili i v treh dneveh možebit ves orsag. VZA 5, 86. |
| možebiti | adv. isto što morebiti. J (s. v. fors … morebiti … možebiti). Veli [Margareta] da ju je možebiti gdo proklel. VZA 4, 182. Gdo zmed ńega pove i zgovori sentenciu proklectva? Štimate možebiti da bude sudil otec Bog nebeski? Švag I, 235. Ako mi se dogodiše vredne čtavce (i možebiti kada poslušitele) s osobami činečemi ove igre … svezati tak je veliki cil vsakog igrokaza zadoblen. Vukot kip 6. |
| možen | adj. (superl. sg. N m. najmožneši) moćan, jak; utvrđen. Grad [je to] najmožneši, koji gore na krovu okolo na okolo ima balkon sev altan. Građa 8, 399. |
| možibiti | |
| možje | n zb. im. od mož; prema mož 1. Možje i žene, vsi kriče. Vram post B, 23 a. |
