Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N mermravec, G -vca, pl. N -vci, G -vcev).
1. onaj koji tiho govori; onaj koji mumlja, mrmlja; usp. morguvavec. H (s. v.   mermravec),  B (s. v.  murmurator, mussitator, susurrator, susurro;  mermravec), J (s. v.   murmurator),  P (s. v.  susurro 305). Mermravci, govorci ali prišeptavci, bratja moja draga … mi ne moramo biti. Zagr I, 351.
2. onaj koji o drugima zlo govori, koji ogovara, kleveće; usp. mrmraš. B (s. v.   phagoloedorus).

f (sg. N mermravka) f. od m. mrmravec; ona koja šapuće, tiho govori. B (s. v.   mermravec).

adj. (sg. A f. merńasta) napućen (o ustima pri izražavanju negodovanja ); usp. mrńav. Kuliko god puti … Petrica bi … merńasto vusta kazal,… vsaki [je] put sproti šlafernicu dobil. Lovr ker 9.

adv. (merńasto)namrgođeno, mrgodn. V rogožaru je pak druga roba (merńasto). Druga roba? Jandr 23.

impf. refl. (inf. merńati se; prez. sg. 1. merńam se) mrštiti se, mrgoditi se (od žalosti, tuge).Merńati se … Meine zum weinen machen, trüber Laune, sauersichtig sein. Krist anh 22.

adj. (pl. A f. merńava) isto što mrńast. Merńava vusta [deca su] delala gda su morala žuhke trave jesti. Škv hasn 108.

impf. (inf. merńavčati); oblici koji mogu biti od mrńavkati donose se tamo) isto što maukati. Merńavčati … miauen. W 41.

impf. (prez. sg. 1. merńavkam, merńavčem, 3. -e; pridj. akt. sg. m. mrńavkal, pril. prez. merńavčeč) isto što mavkati. B (s. v.  felio, glaucito). Mačka merńavče. Im lad 26. Mujcek pak samo mrńavkal je. Vör 36 a.

impf. (prez. sg. 3. mrńeğga) isto što mrmrati 1. Bog zna kaj ov stari ima! Vek na vek sam sobum merńeğga. Jandr 55.

m (sg. N merńeš, D mrńešu Velikov 75)čovjek namrgođena, namrštena lica, nezadovoljnik; spletkar. Ov im je merńeš pri prodečtvu bil … gde je nekoi černohalec proti skuposti, nemiloserdnosti … iz celoga gerla kričal. Pap 2 b. Ovoga … gospona bi mi milo bilo da bi se on dal … staromu mrńešu zapeļati, ono je pravi sivi pozoj. Velikov 75.