| mržeńe | n (sg. A meržeńe) gl. im. od mrzeti; isto što mrzeńe. Skupļa sebi [loter] meržeńe i sramotu. Krist žit I, 269. |
| muca | f (pl. N muce) hip. mačka;fig. ljupka, draga ženska osoba. Cice, muce, čije ste vi puce? Vil 29. |
| mucańe | n (sg. N mucańe, G -a) gl. im. od mucati; mucanje. J (s. v. mutitio), P (s. v. memoria vaccilans 1039). Navučitel ima vučenika prisiļavati da čteje … prez mucańa. Čt kn 7. |
| mucati | impf. (prez. sg. 1. mucam) isprekidano govoriti, mucati. J (s. v. mutio). |
| mucavec | m onaj koji zapinje u govoru, koji muca, mucavac. J (s. v. offensator). |
| mucet | m tal. mozzeta; manji ogrtač koji nose papa, kardinali, biskupi i neki kanonici, moceta; usp. mucetum. B (s. v. omophorium). |
| mucetum | m isto što mucet (i ista etim.). B (s. v. almutia … sad zovemo mucetum t. j. plašč mali kojega vu cirkve kanoniki oberh rukete običaj imaju nositi na ramenih). |
| mucica | f (pl. NA mucice) resa na orahu, orahov cvijet; usp. brabranek. B (s. v. mucice na drevu). |
| mučajne | n (sg. I mučajnem) isto što mučańe. S kem se je [Ježuš] obranil? Ah, s ničem … drugem nego z mučajnem. Švag kvadr 40. |
| mučajńe | n isto što mučańe. Vučineno je veliko mučajńe i tihoča. Švag kvadr 49. |
