Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji koga muči, mučitelj. B (s. v.  tortor, vexator), J (s. v.  afflictor, contortor … skup mučitel … trapitel … prevračavec … ki drugač reči jemļe neg kak znamenuju, tortor), X (s. v.  torqueo, vexo).

f od m. mučitel; mučiteljica. B (s. v.   vexatrix).

n isto što mučeničtvo. J (s. v.   martyrium).

(se) impf. (inf. mučit, mučiti, mučiti se; prez. sg. 1. mučim, -im se, 2. -iš, -iš se, 3. -i, -i se, pl. 1. -imo, 2. -ite, 3. -iju, -e, -iju se, -e se; pridj. akt. sg. m. mučil, f. -a, -a se, pl. m. -i, -i se, f. -e; pridj. pas. sg. N m. mučen, n. -o, pl. N m. -i; ptc. prez. sg. G m. mučečega; pril. prez. mučeč) usp. močiti².
I. 
1. uzrokovati, nanositi fizičke i psihičke muke, boli; stavljati na muke; zlostavljati, mučiti. H (s. v.  mučen, mučim), B (s. v.  , aculeus 4. ...znamenuje stanoviti način muke ili kolo z kojem su se sveti ļudi od poganinov mučili i kakti iglami ali špicami boli ter z nekemi vužinci rastezali na tuliko da vsi vudi i kotrigi tela ńihovoga jesu se rastupļavali, affligo, calefacio, conflictatus, convexo, crucium, crucio, discrucio, excarnifico, gemoniae … lojtre na keh se muče hudodelniki, martyrizo, percrucio, perexcrucio, pertorqveo, pervello, remordeo, torto, uro, vexo; dražen, lojtra… 4. na kojeh se muče zločinci, mučen, mučim, trapim), J (s. v.  afflicto, agito, crucio, excrucio, martyrizo, perexcrucio), P (s. v.  equuleus 309), X (s. v.  crux … crucio, torqueo). Faleriš [je] … ludi mučil i vnoter v goručega vola metal. Vram kron 10. Greh ki ju je najjače v sercu mučil … zataila ga je od srama nesrečna žena. Habd zerc 294. Prestani mene mučiti z tvojemi vračtvi. Matak I, 434. Doklam je [človek] zdrav … vsakojačka pripečeńa ga mučiju. Brez diog 115.
2. s imenicom znači stanje nelagode koje određuje imenica uz koju se nalazi. B (s. v.  carnifex, carnificina 3. … beteg i ostala ka znutra trape i muče človeka). Muči me … glad ov lakomosti. Jurj 87. Kak te zima muči britka! Citara 152. Griža koja mene … muči ne dopušča meni niti jeden hip počinka. Krist žit I, 164. Medikuša peklenska dvojmba muči. On zganjku išče tela. Krl 105.
II. refl. ~ se podnositi, trpjeti fizičku ili psihičku muku, bol; podnositi psihički ili fizički napor, mučiti se. B (s. v.  concrucio, discrucior, laboro; haharim se, mučim se, trapim se), X (s. v.   laboro).  Duša [se] moja mučila, žalostila i turobila bude. Zrin tov 146. Sluga moj leži vu hiže gutum vudren ter se zlo muči. Evang 23. Na početak žrebleńa paziti se mora da kobila … s trudmi mučeč se na nikaj spravila se ne bi. Živinvrač 5.

impf. (inf. mučkati; prez. sg. 1. mučkam) stiskati, gnječiti. Mučkati … queschen. Krist anh 24.

adv. isto što mučeč². Kad je zišel z škole pučke »Htel bi dale« mislil mučke. Žmig stip 7.

adj.
1. koji muči (koga).J (s. v.   cruciabilis).
2. koji može biti mučen; koji može podnosti muku, trpjeti. J (s. v.  cruciabilis, fatigatorius, possibilis).

f osobina onoga koji može podnositi muku, trpjeti. J (s. v.   possibilitas).

adv.
1. s naporom, teško; jedva. B (s. v.  difficile, laboriose, respiro … mučno sopsti; jedvaj, mučno s uputom na teško, teško), J (s. v.  aegre, difficile, laboriose, moleste), P (s. v.  vitis 525), X (s. v.  laboro … laboriose). Morala je … mučno z drevom zamerzńenu zemļu odkapati. Mat gen 42.
2. nepodnošljivo; vrlo teško. Nie mi bilo tako teško smerti čakati … koliko mi e mučno bilo nih lajańa … poslušati. VZA 6, 197. [Ona] je mučno vumirala. Gašp IV, 127.
3. u svezama biti (komu) ~, ~ (komu), dohağati biti (kome) zlo; osjećati mučninu, gađenj. Na pogled lubań oveh … mučno mu je došlo. Rob II, 27. Mučno mi dohağa i čami me obhağaju. Danica (1839) 60.

f osobina onoga što je mučno, teško; teškoća, muka; napor. B (s. v.   difficultas  s naznakom da je dalm.; mučnost s uputom na teškoča, muka s uputom na mučnost), J (s. v.   difficultas).