Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. muļnast, I m. -em) koji je pun mulja; koji je kao mulj; usp. mulnat, muļnat. J (s. v.  glareosus … muļnast … pesnat … pruden). [Duhan] ļubi zemļu sunčenastu … z černem potočnem muļnastem peskom pomešanu. Danica (1834) 39.

adj. (sg. N f. muļnata) isto što muļnast. Ovde bila je zemļa … jako muļnata. Rob II, 20.

m (sg. N mumak, pl. G -a, I mumci) isto što momak 1. U tom govoreńu mumak jedan mladi zlatu zofru v zemļu kožnatu zasadi. Zrinski 55. Ti štimaš da nima kod nas več junaka, ali [ima] veruj prevrlih mumaka. Popevke 189.

n gl. im. od mumlati; isto što mumļane. J (s. v.   mussitatio).

impf. (prez. sg. 2. mumlaš, 3. -a; pril. prez. mumlajuč).
1. isto što mumļati 1. Nijednoga redovnika ne ki marļivo svoj breviar mumla. Habd ad 582. Kaj tam pri vratih stojiš ter z tobum mumlaš? Pap 4.
2. zujati (o pčelama).Velike pčele … čuju [se] mumlajuč i brenčeč. Danica (1834) 28.

n gl. im. od mumļati 1; mumljanje; usp. mumlańe. J (s. v.   mutitio).

impf. (prez. sg. 1. mumļam, pl. 3. -ajo Kov rkp 52, tisk 98).
1. prigušeno, nerazgovijetno govoriti (kao sam za sebe ), mumljati; usp. mumlati 1. J (s. v.   mutio).
2. brundati, gunđati (o medvjedima).Mumljajo medvedi. Kov rkp 52, tisk 98.
3. jesti prepunih usta. B (s. v.  jem … jem na vsa vusta).

m onaj koji prigušeno, nejasno govori, mumljavac. Ein Muckser, mumļavec. Mat gram 287.

f isto što muńa. B (s. v.   fulgeta  s naznakom da je dalm.; muna s uputom na blesk).

f španj. (iz arap.)mona; isto što opica. B (s. v.   muna  s uputom na opica, opica s naznakom da je dalm. ), J (s. v.   simia).