Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n
1. muškost; muževnost; usp. mužanstvo. J (s. v.   virilitas).  Bude se na koncu oveh knig obilneje ńihovo muštvo videlo. Habd ad 825. Je li ona bila Bog tvoj … da ti zručil si ńoj tvoje muštvo? Krizm raj 152.
2. seljaštvo. B (s. v.   rus;   muštvo).
3. isto što divjaštvo. B (s. v.  barbaria … 2. divjačtvo ili muštvo … nemilost, rusticitas … muško grubianstvo … muštvo … nečlovečtvo… divjačtvo s naznakom da je dalm. ).

m (pl. N mušuli) (vjerojatno križanjem)mušul lat. musculus »školjka« i mušej lat. emulsio »mliječ«). riblja mlađ inćuna,Engraulis encrasicholus ili gere/gire,Smaris alcedo; usp. mošoļ, mušel. B (s. v.  riba … mošoļ ili mušuli).

m (sg. L mušulinu) fr. (iz arap.)mousseline; fina pamučna tkanina, muslin. Novine … štampane su na perkalu, komertuhu, mušulinu. Horv kal-b (1829), 40.

f značenje nejasno. Oreh ima vu sebi troje dobro: zeļu je začimba, ogńu zneta, detci muta. Danica (1846) 113.

f (pl. G mutaciih) lat. mutatio; muz. registar u orgulja; usp. prememba. Glasovite orgule … imaju 46 premenbih (mutaciih), pizkov 2382. Mikl izb 179.

m etim. v. mutast; onaj koji je mutav, nijem, mutavac. Jen frater pavlinec … kaj čkomel do teg kak mutlast mutak je počel popevat kak sam hudi vrag. Krl 26.

adj. v. muten.

adj. (sg. N m. mutast, n. -o, f. -a, G m. -oga, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, D m. -em, A m. -e) lat. mutus.
1. koji ne može govoriti, nijem, mutav; usp. mutav, mutlast. B (s. v.  elinguis, eneus … ńem … mutast … strašļiv … bedast, mutus). Dopeļaše k ńemu gluhoga i mutastoga da bi na ńe svoju ruku postavil. Zagr I, 446.
2. fig.
a. tih, skroman, bez vanjskih bučnih efekata. Kaj ne mogu najmudreša opraviti nagovarjańa … opraviti mogu priprosta mutasta dobra dela. Zagr I, 298.
b. neosjetljiv. Kaj vas more pomoči vust gibańe … ako mutasto je serdce. Matak I, 591.

adj. isto što mutast 1. (i ista etim.). Odkad si ti več mutav? Danica (1841) 71.

m onaj koji govori zapinjući i s teškoćom, mucavac. J (s. v.   haesitator).