| matijenski | adj. (sg. N m. matienski, možda isto što matenski. Ivan Štopan, potlam jašprišt matienski … po molitvi s. Karola taki je pervo zadobil zdravje. Gašp IV, 291. |
| Matijevo | n (sg. A Matijevo) etim. v. Mateov; kat. blagdan sv. Matije. Vu svečnu … 25. na Matievo. Danica (1840) 123. |
| matiškonski | adj. koji se odnosi na Matisco, grad Heduanaca, plemena u Galiji. Putujuči čez varaš matiškonski [sv. Anselmo] po prošńi … ļudctva za vugodnu rosicu Bogu pomoli se! Gašp II, 298. |
| matka | f (možda)majka. Kakva matka, takva katka. Gaj poslov 2, 18. |
| Matokov | adj. (sg. N f. Matokova) koji se odnosi na ime Matok. Vu Vilice [je] Matokova žena, koj stoji pod Špoļarskimi verti. VZA 4, 117. |
| mator | adj. star. Vem još nisi mator, Fran. Vidr jel 53. |
| matovilec | m (sg. NA matovilec) bot. matovilac,Alerianella locusta; usp. motavilec, motovilec, raponcel, rapuncel. B (s. v. hieracium). Kerv čistiju: … šparga, matovilec, cikoria. St kol (1866) 121. |
| matrac | m (sg. N matrac, G -a, pl. A -e) njem. Matratze; uložak za krevet, strunjača; usp. madrac. H (s. v. ), B (s. v. cataclitum, cento, centuculus, culcitra, gausape, peristroma, subcoacta, textilis, tomentum; matrac, posteļa), J (s. v. culcitra). Matrac nagńeten je z końskum grivum. Rob I, 143. Svinske dlake za matrace … hasneti mogu … boļe kak repi koński. Danica (1834) 53. |
| matracar | m (sg. D matracaru) etim. v. matrac; onaj koji izrađuje madrace, strunjače. Sedlaru i matracaru prodale su. Rob I, 143. |
| matrona | f (sg. N matrona, A -u, pl. D -am) lat. matrona; ugledna gospođa; starija žena. Boga boječi se starec i matrona dobroga spomenenja Ana, i oni tomu … svedočtvo daju. Vram post A, 22 a. Ona sveta matrona Judita kruto je vugodna postala Bogu. Gašp IV, 433. Je li ne hodim vezda kakti kakva stara matrona, ali kada g(osp) Skupčeviča vzemem, bum se nosila kakti grofica. Odv isk 18. |
