Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f isto što mezg¹. H (s. v. ).

m
1. isto što mazavec. B (s. v.   pollinctor).
2. isto što mazar. B (s. v.  mazič stene).

adj. koji se upotrebljava za mazanje, trljanje. J (s. v.   unctorius).

n (sg. NA mazilo, G -a, I -om, pl. N -a, I -ami) mazivo.
1. tvar kojom se premazuje; mazivo. J (s. v.   unguentum).  Potlam se pako lepo omaže z vojskom ali drugem mazilom. Danica (1838) 60.
2. mast koja se upotrebljava u pripremi jela. Schmeer, mazilo. Nem jez 39. Zborne jestvine. Drugi: masti ali mazila: ar na istoku pri goščeńih jesu se potrebuvala mazila koja su drage cene bila. Krist žit I, 313.
3. materijal kojim se premazuju zidovi, žbuka. J (s. v.   tectorium).  Znašal je … vu jeden kup … gnoj … tak i staro blato od pečih, mazilo stenih. ABC 6.

m isto što mezg¹i mazg 2. B (s. v.   mazg  s uputom na mezg).

m isto što mazavec. B (s. v.  aliptes, unctor, reunctor;  mazitel), X (s. v.   ungo).

f od m. mazitel; žena koja koga maže ili izrađuje mast, balzam za masiranje. B (s. v.   ungventaria).

impf. (prez. pl. 2. mazite, 3. -iju) maziti. Detcu vašu preveč mazite, prokšite, i ńim vse prepuščate. Danica (1842) 81.

m (sg. G mazlina, pl. D -om) mažen, razmažen pas. Znam da se mačičem i mazlinom negda boļe vgaja nego nevoļnem lazarom. Habd ad 842.

adj. (pl. NA f. mazne) privlačan, umiljat. B (s. v.   obtrudo),  J (s. v.   lenocinium).