Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m dem. od način; prema način 2. J (s. v.   formula).

m (pl. G načinkih) ono što je napravljeno, djelo; u svezi pismeni ~ sastavak. Pelde od nehterih pismenih načinkih. Prav pis 46.

m (sg. N načinitel, GA -a).
1. onaj koji je što napravio, počinitelj; učinitelj. B (s. v.  crepidarius, pilularius), J (s. v.  factitor, factor, formator … spodobitel … obrazitel … na kakov način i priliku načinitel, holographum). Jeden je mediator ali mira načinitel. Vram post A, 24 a.
2. stvoritelj, začetnik čega. J (s. v.   conditor).  [Stvoritel] je iz ništa načinitel. Mul šk 120. fig. Bog. Ja … budem smel tebe, načinitela zapovedi i žitka darovnika, tak lehko prieti. Kempiš 221.

f stvoriteljica, začetnica čega. B (s. v.   formatrix),  J (s. v.   conditrix).

(se) impf. (inf. načiniti; prez. sg. 3. načini, pl. 3. -e, -e se; aor. pl. 3. načiniše; imp. pl. 1. načinemo; pridj. akt. sg. m. načinil, f. -a, pl. m. -i, -i se; pridj. pas. sg. N m. načińen, načinen, n. načińeno, f. -a, načinena, pl. N m. načińeni, f. -e, načinene).
I. 
1. napraviti, učiniti (što iz čega).J (s. v.  gypseus … iz gipsa vapneni … iz beloga kamena ztučenoga načińen … belokameniti, nitratus … sanitren … salnitrom načińen ali zmešan, rutatus … rutični … iz rutice načińen … z travum ruticum začińen). Ružne onde gnezde kače načiniše. Jurj 21. Sok iz cvetja z cukorom načińen hasni proti vsaki ogńenici i vručini. Danica (1840) 61.
2. napraviti ni iz čega, stvoriti. Peter reče Ježušu: »… Ako hočeš načinemo ovde tri šatore.«. Evang 152. šudi … bi … bili … morali spoznati [Gospon] … koi je … načinil [ogeń, veter, zrak, sunce i mesec] je vnogo jakši. St kol (1866) 207.
3. izgraditi; oblikovati kakav predmet. H (s. v.  ladje mešter), B (s. v.   aedifico),  P (s. v.  chelae … meteris iz zida ali kameńa načińen vu vodi potočni ali vu morju 29, cyathus … kleščice na priliku žlice načińene kojemi se iz rane vade puškena zerna i druga takova vu telo zabodenarukum golum zvaditi … ne mogu 914, excipula … mreža na prizpodobu verše načińena od obedveh stranah odtvorena 1021, modulus gypscus … tvorilce za zlevańe srebra ali zlata na koju hoče priličnost iz gipša ali olova načińeno 765, musculus … mišek … bojna narzad pod kojum skriveni vojaki zid jesu podkapali iz berveńa načińeno 362, oscillum … kada iz škrobotińa pod nebom na koju jakšu dreva granu privezanoga ali doma iz vuža kam pripetoga sedilo si načine na kojem … se niše 332, pavimentum masivum … tarac na vsakojačke slike i kipe iz mramora nefarbanoga načińen 838). Hišpališ varaš v Hišpanie načinen be. Vram kron 6. [Alekšiušu] je včinil cesar les iz mramora i smaragda načiniti. Habd zerc 149. Kača vu puštińi brunčena načińena je. Vitez raf 7.
4. sačiniti; napisati. Ovo kratko poštilu našim materinim slovenskim jezikom, slovom i govoreńem spravil i načinil jesem. Vram post A, VIII. Starca nekojega, kada bi vre skoro vumreti bil moral, opomenuli su sini i prosili da bi … zadńe voļe odluku načiniti hotel. Krist anh 236.
5. djelovati na to da što nastane, da se što učini, da se promijeni. Kada vse pozebe, tak se na križeputju [copernice] sprave i onde zimu načine i onako zimu rasipļu. VZA 4, 184. [U februaru 21–28.] pričme gdagda polukavati sunce koje zadńičnačini suhe i hladne dane. Danica (1847) 6.
6. postaviti na kakav položaj; ustoličiti. Načinil ga je oberstara. Nem jez 237. Matiaš Korvinuš Mikulu od Ujlak kraļa Bosne z pečatjum zlatum je načinil. Domin 95.
7. udesiti, prirediti. Sada morem našu majku k sebi vzeti, ter ńoj vugodne i povoļne dneve načiniti. Krist anh 244.
8. izvršiti, ostvariti. Onda se oberne [oroslan] k lesici i zapove ńoj da bi ona drugu delbu načinila. Krist bas 6.
9. učiniti kakav pokret. Z desnim palcem načini križ na čelu, ustih i persih. Mul jač 78.
10. u svezi ~ konca (čemu) završiti (što).Marko Aurelius … boju z … nemškemi narodi vsikak je hotel načiniti konca. Krist žit I, 64.
II. refl. ~ se postati, nastati. Kakva velika pregreška je lotruvańe očivesto pokažuju velike kaštige kojeh se lotriši tak primerom zapovedi Božje kak takaj primerom poganinskeh naredbah jesu načinili krivce. Danica (1847) 111.

adj. koji se može, koji se da načiniti. J (s. v.  fictilis … iz zemļe načinļiv, zemļeni).

n (sg. N načińańe, I -em) gl. im. od načińati.
1. izradba, izrađivanje; usp. načińenje. J (s. v.  factitatio, rarefactio …na redko razideńe ali razhajańe … na redkom načińańe, tubulatio). Kako fundamentum hižam načińańem tverd kamen polaže se, tako vera Petrova, cirkva, hiža Božja na tverdom i živom kamene jest načińena i zidana. Vram post B, 54.
2. u svezi sence ~ zatamnjivanje, zasjenjivanje. J (s. v.   adumbratio).

impf. (inf. načińati, načińat; prez. sg. 1. načińam, 2. -aš, 3. -a, pl. 2. -ate, 3. -aju; imp. sg. 2. načińaj; pridj. akt. sg. m. načińal, f. -a, pl. m. -i; ptc. prez. sg. N m. načińajuči; pril. prez. načińajuč) usp. napravļati.
1. 
a. činiti. J (s. v.  adumbratim, attero, capillo, prolongo). Oni koji od drugeh zla zmišlavaju … same sebe načińaju nesrečne. Krist žit I, 285.
b. raditi; izrađivati. H (s. v.  alkimia, načińam), B (s. v.  aedifico … napravļam … napravil sem … načińam … načinil sem … delam … delal sem z kameńa zidajučeh ali dreva cimprajučeh hižu … cirkvu, condo, laboro, lacuno, luno… na priliku rogatoga meseca načińam, olearius, organarius, plasmo … na kip … peldu napravļam … načińam, sutelo; gomila, načińam), J (s. v.  decurto … okračujem … krače načińam, decusso … vkriž postavļam … načińam … razkrižujem … vkriž sečem … delim, fontito), X (s. v.  facio … efficio, facio; sepes … sepio). Ako gospodin varaša i grada čuval ne bude, za ništar se trudili ki … ziğu i načińaju ńega, budu. Vram post A, 166. Drage je od zlata haļe načińala i put je svoj z cvetja i rož napravļala. Jurj 160. Vence si z lepoga cvetja [divojke] načińaju. Gašp IV, 20. Sedlar načińa sedla. Im lad 60.
c. pisati. [Ja] sam se ovakovo delo na se vzeti podpačala i knige načińati ili spravļati … postupila. Zrin tov V.
d. popravljati, uređivati. Put je napravļal i načińal gda je zbantuvanja, spake i smeti z puta odmetal i čistil. Vram post A, 10. Posteļe im [Elizabeta] načińala, ona buhe i druge nehasnovite kukčece ž ńih otepala. Habd zerc 134.
2. 
a. počinjati. H (s. v. ), B (s. v. ). Vekivečno kralestvo načińati i zveršiti hoče. Vram post A, 22.
b. izvoditi, predstavljati. Mladenec … načińat je daval komedije. Magd 87.
3. isto što načińati 3. Gda ju počńu načińati, on komu je protiv potom toga ne more vesnice zavjeti. Perg 81.

m
1. onaj koji što čini, radi. B (s. v.   variator   tisk. varjator), J (s. v.  salsamentarius … z slanemi ribami ali z drugemi nasolenemi dugovańi teržec … solar … načińavec slaneh stvarih).
2. u svezi krovov ~ krovopokrivač. B (s. v.   tectum).

m ono što je učinjeno, djelo, čin. J (s. v.   factura).