| načińenost | f učinak. B (s. v. ), X (s. v. facio … efficientia). |
| načińenje | n (pl. A načińenja) gl. im. od načiniti; isto što načińańe 1. On je pak neke dal apoštole, a neke proroke … na sponenje i zveršavanje sveti i na zidanja i načińenja Krištuševa tela. Vram post A, 75. |
| načist | adj. isto što pričist. B (s. v. mundulus … pričist … načist). |
| načrede | adv. hrpimice, jatomice. X (s. v. grex … gregatim). |
| načuditi se | pf. refl. načuditi se. Zadosti ne more se načuditi. Bel prop 45. Sam ńegov spovednik ni se za dosta mogel načuditi. Zagr I, 193. |
| načuti se | pf. refl. naslušati se. B (s. v. čujem). |
| načve | |
| načverst | adv. v. načvrst. |
| načvi | m pl. t. isto što načve. P (s. v. mactra 961 s naznakom da je iz Della Belle). |
| načvrst | adj. otvrd, očvrst. B (s. v. duriusculus … načverst). |
