| nadčudnik | m (sg. N nadčudnik, G -a) onaj koji što prosuđuje, nadgleda, nadzornik; procjenitelj; usp. protresalec, rasuditel. B (s. v. censitor … 2. nadčudnik i mešter … školnikkoi pasku ima na lepa deržańa i dobre šege item opominańa i terjańa dohodkov), P (s. v. censor… protresalec … nadčudnik … nadčudnika … osebiti razsuditel rimskoga varaša staroga 254). |
| naddati | pf. isto što nadati. I modri, ki se zderža iz zemelskih ili telovnih poželen, nadvreči ili naddati hoče sebe žitek. Vram post B, 70. |
| naddavavec | m nadmetač, licitant. J (s. v. licitator). |
| naddelańe | n gl. im. od naddelati; dograđivanje. B (s. v. inaedificatio). |
| naddelati | pf. (pridj. pas. sg. N m. naddelan) nadograditi, nadgraditi. B (s. v. inaedificatus). |
| naddelavati | impf. (prez. sg. 1. naddelavam) impf. od pf. naddelati; nadograđivati, dozidavati. B (s. v. inaedifico, naddelavam), X (s. v. aedes … inaedifico). |
| naddošastje | n zamjena, dolazak umjesto koga. J (s. v. successio). |
| nade | prep. isto što nad 7. Vezda sedi na desnice Otcu … nade vsemi stvari Gospodnje. Citara 282. |
| nadebelo | adv. otprilike; kako-tako. B (s. v. kak god – kak tak, kako tako, nadebelo). |
| nadeh | m isto što nadehneńe 1. b. Mati mu je devica Marija po nadehu presvetoga duha. Evang 211. |
