Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

A
B
C
Č
D
ğ
E
F
G
H
I
J
K
L
ļ
M
N
ń
O
P
R
S
Š
T
U
V
Z
Ž

norček	m (sg. N norček, G -a) etim. v. nor; dem. i hip. od norc; glupan, budala; usp. norčec, šupeļačic. Zakaj bi ti … ovoga norčeka prez potreboče vumoril? Rob I, 137. Norček si ti, kumek moj! Lovr derž 103.
norčev	adj. (sg. D f. norčevoj) etim. v. nor; koji se odnosi na norc; glupanov, budalin. Teško norčevoj kesi dok vrag birtašovu (kerčmarovu) dušu vzeme. Danica (1842) 75.
norčija	m (sg. N norčia, A -u) etim. v. nor. 1. isto što norija 1. J (s. v. nugacitas … norčia … prokšia). 2. isto što ludost 1. Predekujemo Krištuša raspetoga Židovom zmučenje, zburkanje i zadavanje, a poganom maneniu, norčiu i bolondost. Vram post A, 25.
norčlivo	adv. etim. v. nor; zajedljivo, podrugljivo. Anton (izdehne norčlivo): O dobri človek, komu teško ima para! Plača 37.
norec	m (sg. N norec; oblici koji mogu biti i od norc donose se tamo) etim. v. nor; isto što norc 2. Ne bi bil norec, koi bi se za opravu više kak za telo skerbel? Verh 26.
noreńe	n gl. im. od noriti²; ronjenje. B (s. v. plavańe).
noreti	impf. (inf. noreti; prez. sg. 2. noriš, 3. -i, pl. 3. -iju; pridj. akt. pl. m. noreli) etim. v. nor. 1. ponašati se nerazumno, ludo; ludovati, mahnitati; bjesnjeti. B (s. v. craterus), J (s. v. deliro … 2. metaph. ludim … iz pameti zhajam … pomamļujem se … budalim … manenujem … vulgo norim … fantažeram). Nut zbog promeńenoga zagovora … slep postane i noreti začne. Gašp II, 473. Oni su zvun sebe … oni noriju. Lovr pred 63. 2. ponašati se neozbiljno, praviti ludosti, izvoditi ludorije. Kak dugo [vi] proti Bogu budete noreli? Gašp IV, 130. fig. B (s. v. procellulus … drago je bilo videti peseke z vekšemi norujuče). 3. isto što luditi 1. Norc z norijom nori i ponori saki. Krl 94.
norica	f (sg. N norica, A -u, I -um) etim. v. nor; f. od m. norc; ograničena, glupa žena, glupača; usp. bedača. H (s. v. ), B (s. v. fatua). Taj je Job svoju ženu noricu zval. Habd ad 1027. Vse [one] ńu za … noricu i prez pameti deržale jesu. Gašp IV, 395.
noricenski	adj. (sg. A n. noricensko, L n. -om) koji se odnosi na Norik (lat. Noricum ), pokrajinu Rimskog carstva; u svezi držańe / ladańe noricensko Norik. Celo noricensko ladańe … na kerščansku dopeļa veru. Gašp IV, 134.
noričica	f (pl. A noričice) etim. v. nor; dem. i hip. od norica; isto što norica. Gospe rimske … nakinčene i cifraste je noričice ozival, da … nebeske pogubivaju kinče. Gašp II, 559.