Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m v. norogovorec.

m (sg. N norogovorec, norogovorëc) etim. v. nor; onaj koji govori gluposti; usp. norogovoreči. B (s. v.  adoleschus … novogovorëc;  nor).

m etim. v. nor; isto što norogovorec. B (s. v. ).

n etim. v. nor; blebetanje; usp. tlapeńe. B (s. v.   adoleschia).

adv. etim. v. nor; isto što mahnito. J (s. v.   furialiter).

m etim. v. nor; akrobat; usp. kaukļer, vužni tancuš s. v. tancuš. B (s. v.  petaminarius, petaurista).

f (sg. NAV norost, GL -i, I -jum) etim. v. nor.
1. isto što norija 1. Ni reč, ni zapoved oni ne posluhnuvši, nego vu svojem plesu obstavši norost svoju ne z malem škandalom na daļe su pretezali. Habd ad 568. Odkud ova norost, odkud ova lenost? Šim prod 319. Ali kajti, veče puti mladost obrača se na norost. Gašp IV, 865. On otec, ona mati plače, žalosti se, kada se spomene iz mladenstva svoga norosti. Matak I, 461.
2. isto što nespametnost. B (s. v.  perperitudo … norost … nespametnost). Š česa Gospodin te dva vučenika kara? Z dvojega, pervič z norosti, ar su ti štimali … kraļa ižraelskoga i … drugoč z kesna i liena veruvanja. Vram post A, 100. Norost [je] tebi vojevati, vitezov množnost ludo skončuvati. Zrinski 22. Velika je takaj norost za koli derčati za kojemi čeprem derči ne htu ga čakati. Popev horv 3. Boļe se je zestati z medvedicum … nego z bedakom koi se zanaša na svoju norost. Krist žit I, 300.
3. isto što mahnitost. B (s. v.  stultitia … noria … norost … ludost;  noria), J (s. v.   disipientia).  Ostale vu glavoboli, norosti, kugi … obteršene … najti hočeš. Gašp III, 70. Koji su betegi koji se zvračiti ne moreju? Norost i drugi. Horv kal-a (1837) 37.
4. izr. činiti (iz koga) ~ činiti da se tko nerazborito, neodgovorno ponaša. O prokleta lepa mladost, ar ti činiš iz nih norost. Ščerb 43.

m etim. v. nor; onaj koji ima priviđenja. B (s. v. ).

adj. (sg. N m. norski, n. -o, f. -a, G m. -oga, f. -e, A m. -i, f. -u, pl. N m. -i, f. -e, G m. -eh, A m. f. -e) etim. v. nor.
1. koji graniči s ludošću, luckast; nerazuman; glup; isprazan. B (s. v.  alias res agit … noriu ili norsko duguvańe čini, butubata, morologus, stulticinium; norie 2, norsko popevańe). Gotova im vojska tamo ni niedna, niti misli norska pamet da b potrebna. Zrinski 27. Odgovoril je da je to jedno norsko ispitavańe. Zagr II, 170. Norske reči prez izbora nisu vredne odgovora. Kal-a (1803) 36.
2. karnevalski, pokladni. Plemenitaš vu priprostu norsku opravu obleče se. Gašp I, 940. Prav se je zmislil, vezda, kada su veseli i norski dnevi, blagoslove držati. Brez mat 61.
3. u svezama norska hiža, ~ špital ludnica. [Ov svet] ni drugo mego jedna norska hiža vu kojoj jeden plače, a drugi smeje se. Gašp I, 315. Dapače ńih za vugnuti se vsakojačkem neprilikam vu jeden klošter ali norski špital zapreti dati. Odv isk 46; norsko šaleńe farsa, lakrdija. B (s. v.  norsko šaleńe); obraz ~ krinka, maska; usp. larva. J (s. v.   larva).

adv. etim. v. nor.
1. samostalno i u svezi po ~ isto što ludo 1. B (s. v.  cribrum, debitus, inconsulte, more, stulte;  ludo), J (s. v.   dementer).  Ne na svetu greha mala tak otajnoga, sada neg za ništar, norski deržiš koga ki bi ne včinil tebe sramotnoga onda pred vsem svetom. Magd 36. Kaj štimaš da se Bog po detinski ali po norski grozi onem ki kumi da ne hte kletve Božje vujti. Mul hr 488.
2. isto što ludo 2. Kaj je tuliko vur zgubiti hasnilo, i dneve norski potrošiti? Jurj 27.
3. isto što ludo 3. Ar kakti bolvanini poštuju svoje bolvane i zaradi ńihovoga preštimańa (ko im norski daju) doteknuti se ih ne smeju, tak skupec peneze kakti bolvana poštuje, niti se ih ne sme doteknuti. Habd ad 514.