Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (sg. D notariušici) f. od m. notarijuš; notareva žena; usp. notarijuška. Lepo hvalim gospi notariušici ako su kaj dobra mi činili. VZA 6, 226.

f (sg. N notariuška, pl. D -am) etim. v. notarijuš; isto što notarijušica. Notariuška iz Vrabč [je copernica]. VZA 4, 118.

adv.
1. isto što nuter. Mihael … je to Geļanico po moke … bil noter v turen položil. VZA 13, 12.
2. u svezi ~ idenje ulaženje. [Greh] zapira vekivečnoga žitka noter idenje. Vram post A, 108.

adj. isto što nuterńi; u svezi ~ človek duša. Po razumeh vnešńega človeka, noterni človek, što se duša govori, presvečava se. Vram post A, 70.

adj. (sg. GA m. noterńega, D m. -emu, A f. -u).
1. isto što nuterńi 2. Velika hudoba vražja nezgovorna vnešńega i noterńega človeka je poteščala. Vram post A, 70.
2. u svezama noterńa Indija geogr. stari naziv za istočne azijske zemlje, danas Indokina. Vezda su … začeli voziti se po morju v Indiu v noterńu. Vram kron 53; noterńe telo ljudski duh. Jejstvina na zderžanje tela noterńega … potrebna jesu. Vram post B, 205.

f (pl. A notice) dem. od nota 1; notica. Ptičica … različne si notice izbira, jedna drugu na radost priziva. Horv kal-b (1814) 46.

pf. i impf. (prez. sg. 3. notira) etim. v. nota; zapisati, zapisivati; pamtiti. Naš prijatel z morja Mika je matroza prava slika, kaj je dobro to notira, kaj je drugač kritizira. Vidr jel 22.

adj. (sg. N m. nov, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, D m. n. -omu, A m. -i, n. -o, f. -u, V f. -a, L m. -em, -omu, n. -om, f. -e, -i, I m. n. -em, f. -om, -um, pl. N m. -i, f. -e, G m. -eh, D m. -em, A m. f. nove, I m. -emi, -imi; komp. sg. N n. noveše, f. -a, D m. -emu, A f. -u, pl. N n. -a, A m. -e, n. -a) nov.
1. koji je tek načinjen, izrađen; koji se prvi put pojavio, prije nepoznat. H (s. v.  nov, novi), B (s. v.  allectus … pripisan vu kakvo novo tovaruštvo ili družbu, asper, lenocinor … kajti je kńiga nova ima preštimańe, neophytus, neos, neotericus, novello, novitius, novo, novus, pario, provenio … izhajam … nove meštrie izhajaju; nov, novo čineči, oļe … pervo oļe … oļe novo), J (s. v.  novellus … prinov … novkast … nov, novus … novine … nova pripečeńa, redivivus … kamen iz podertoga zida pak k novomu zidu uzet), X (s. v.   novus).  Novi kerščenici … on varaš novi Hieružalem zvali su. Vram kron 56. Zatem spravit je [Maria] pomogla slatkoga sina v novi grob z pečine zrezani. Habd zerc 379. Na novi … stenograji … jedna vratca iliti prelo ostavil je. Rob I, 190. Ako vi nam … pokažete … ja vam jedne nove škorńe dam zašiti. Brez mat 7. Na tlaki zida novi banski festung. Krl 61.
2. koji je tek nastao, mlad; svjež; usp. frižek. B (s. v.  mustus, nuperus). Višekrat puščati je novi zrak vu hižu. Čt kn 83. fig. Kak sem te kesno spoznal lepota tak stara, lepota tak nova. Mul pos 647. Bog moj, ti vsigdar starinska i nova lepota. Verh 309.
3. drugi, drukčiji nego dosadašnji. B (s. v.   novellae),  J (s. v.  novitas … novina … novi način … novo početje). Odtirajte stare i sim nove zakone vi dajte. Jurj 6. Nastale su nove pravice. Bedek 4.
4. koji je uslijedio poslije čega, koji se ponavlja (unutar iste ili slične vrste).H (s. v.  kerč nova), B (s. v.  caenodoxia … dika ili slava nova, neonymphus; novi vojnik, novi zaručnik, slava … slava nova), J (s. v.  interrex … mesto kraļa preminučega postavļen doklam se novi kraļ izbere i postavi, neonymphus). Malo za tem čudom vremena je prošlo kad novo viğeńe na oči je došlo. Noč viğ 44. [S. Prišku] železnemi grebeni strašno vučini drapati i nove rane starem zavdavati. Gašp I, 340. Ja [lastavica] … načinim sebi drugo gńezdo novo. Danica (1847) 123. Od nove nas kolajn brani. Kov tisk 21.
5. (komp.)sadašnji, suvremeni. Vu francuskem jeziku je teščnost nekakva koju v noveša … vremena … srečno zagladiti vputili se jesu. Henr 176. Gospodin tolnačnik vu starom vremenu … južinicu pri meni … trošiti jesu dostojali, a mladi gospodin sin vu novešem vremenu. Lovr rodb 97.
6. u im. službi (n. sg.):novo.
a. novosti. Pavel pak … počel je govoriti: Poveč mi, prosim te, kaj novoga? Gašp I, 264. Od sela do sela [se] … pripoveda … samo da se kaj novoga čuje. Krist blag II, 97.
b. dosada neučinjeno, nepoznato. Nekaj navčiti se novoga [moraju]. Zagr I, III. Ti nikaj novoga ne budeš včinil. Krist žit I, 37.
7. u svezama nov novehni v. novehen; nova s. meša mlada misa. Pripetča se negda po … nedelah nova s. meša. Mul pos 1202; nova moč obnovljena snaga. Vsak s novom močjum, vsi pako s jednostjum posla opravlaju. Bed 5; novi mesec v. mesec. P (s. v.  luna intermesoris 12); Novi svet Amerika. [Kolumbuš] je Špańulom Novoga sveta zadobil. Šim sl 16. Amerik Vešpuciuš našel je četerti del sveta koj je od ńega Amerikom imenuvan i Novi svet. Vitez raf 133; Novi teštament/ teštamentum/zakon bibl. Novi zavjet. B (s. v.  zakon 5). Zato se Bog na te … tuži vu Starom i Novom teštamente. Kraj 4. Prez pravoga požaluvańa za grehe [Bog] nigdar nikoga, nit vu Staromu nit vu Novomu zakonu, ni zveličil. Mulih prod 33. Novi zakon i kerščanski navuk vu horvatskem jeziku kralu Makšimilianu je alduval. Mikl izb 80; novi vojnik isto što novak 2. B (s. v.   tyro;  novi vojnik, vojnik 12), J (s. v.   tiro).  Tiro … novi vojnik, novak. Syl 2, 483; novo činiti obnavljati; usp. noviti. B (s. v.  novo činim); Novo leto blagdan Nova godina (1. siječnja).H (s. v.  dar Novoga leta), B (s. v.   želeńe).  Na Mlado ali Novo leto (naslov).Vram post A, 27. Nedeļa po Novom letu. Zagr I, 47. Kad na Novo leto vse sunce lepo sveti, rib … dosta … češ imeti. Horv kal-b (1811) 38; novo vino mlado vino. B (s. v.  mustum, novellaster;  nov), P (s. v.  pithoegia … dnevi v koih su Gerki … i Rimńani … počińali novo vino piti … koje vreme je bilo okolo dneva jedenajstoga meseca sečna 71). Imaš staro i novo [vino] odgovori [tovaruš]. Gašp I, 952. Kada grozdje cvete, vino noveše drugoč kipi. St kol (1866) 123.

m (sg. NA novac, pl. G -a, novac; oblici koji mogu biti i od novec donose se tamo).
1. isto što penez 1. H (s. v.  soldin … novac), B (s. v.   circumduco),  J (s. v.  nummatus, spoliarium … razbojničko gńezdo … mesto vu kojem se gdo oprave … novac ali šta drugoga mentuvati mora). Novac … dobivši vu ruke, zapečatil je je. Zagr I, 450. Vsakojačkemi načini spravili [ste] lep imetek i silu novac. Brez mat 11.
2. isto što penez 2. B (s. v.  contribuo … skup dati … zmetati novce item zbečati se … bečam se, stater, sestertius). Kupil sem bil tri harinke za deset novac. Var mes 106. Iz vnogeh talerov listor novac jeden ne ga ki bi podal, vsaki je neveren. Noč viğ 47. Koteri bi … imal po 10 novac plačen biti, dva novca gubil bude. VZA 12, 245.
3. u svezi gotovi ~ gotovina. Prejel sem najpervo od pervoga špitalmeštra gotovi novac talerov 2. VDA 11, 171.

m dem. od novak; novačić; usp. novačič. B (s. v.  novellus, tyro; novačic, školni diak).