| novočinitel | |
| novočinitelica | f od m. novočinitel; isto što novitelica. J (s. v. novatrix). |
| novodobļen | adj. (pl. A n. novodobļena) (v. i dobiti 1) koji je nedavno dobiven. Odpravila se je na novodobļena imańa. Danica (1840) 88. |
| novodohağajuči | adj. (sg. A m. novodohağajučega) (v. i dohağati I.1). rlg. koji će tek doći (o Bogu).Stanovito zmed Kaldeušev spametni i mudri ļudi … povedaju se da su novodohağajučega iskali Boga. Gašp I, 209. |
| Novodvorci | m stanovnici Novih Dvora. Poleg Sutļe Novodvorci … nesu norci. Kal-b (1826) 45. |
| novogerčki | adj. v. novogrčki. |
| novogradna | f (sg. L novogradni) novosagrađena zgrada, novogradnja. On kani vu novogradni nek se nastani. Kopr (1929) 23. |
| novogradski | adj. (sg. G f. novogradske) koji se odnosi na Novi Grad, novogradski. Ovo leto … osloboğena bila je kraļica Maria iz vuze novogradske. Vitez raf 110. On je najvekši knez novogradske varmeğie. Danica (1842) 48. |
| novogrčki | adj. (sg. G n. novogerčkoga) novogrčki. [Albanci] svoj jezik, koi je novogerčkoga izvustja, jesu do sada zmir jošče obdržali. Danica (1842) 34. |
| novoisečen | adj. (sg. A m. novoizsečeni) (v. i iseči) koji je tek iskopan, novoiskopan (o grobu).Ježuševo telo … zavil je … vu platno i položil vu novoizsečeni grob, vu koj jošče nigdo ni bil položen. Ev 93. |
