Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n gl. im. od nagńesti. B (s. v. ), J (s. v.   fartura).

impf. (prez. sg. 1. nagńetujem) impf. od pf. nagńesti; isto što nagńetavati. B (s. v.  inculco, infarcio, infulcio, refarcio, suffarcino).

pf. refl. napraviti si gnijezdo, ugnijezditi se; usp. namestiti II. B (s. v.  nidulus, nidus).

pf. (pridj. akt. sg. m. nagńojil) nagnojiti. Delanu … zemļu sneg i dežğ zaplodil i drač zakopan nagńojil bude. Danica (1836) 30.

pf. refl. (inf. nagodati se; prez. sg. 3. nagoda se, pl. 3.-aju se; pridj. akt. sg. m. nagodal se, f. -a se).
1. uspjeti, posrećiti se, poći za rukom. Gelingen … dobro po sreći iziti, nagodati se; gerathen … po voļi iti, dobro mi, ti, mu spada. Krist anh 106.
2. roditi (o usjevima).Grah, grahorica, leča i spodobna na vlažnoj zemļi dobro se nagodaju. St kol (1819) 65.

pf. (inf. nagoditi; prez. sg. 3. nagodi; pridj. akt. pl. m. nagodili).
1. ugoditi komu. Jesu li drugomu nagodili, ali mu naškodili? Krist blag I, 269.
2. učiniti što čemu. Ni dobro kopača … z vinom omamiti ak onda … tersju zlo nagodi. Danica (1838) 34.
3. nastati (o vinu).Ako vu sušcu … i do polovice rožńaka toplo vreme godi, vnogo … dobro vino se nagodi. St kol (1866) 106.

m (sg. NA nagon, pl. G -ov).
1. poticaj; polet. J (s. v.   impulsus).  Sada je u Špańolskoj tako kak da koja neizmerna sila našimi vladańa nagon daje. Nov horv 408 a.
2. 
a. isto što nagńeńe 2. a. Priroğeni nagon, kojega vsaki proti domovini svojoj vu sebi čutiti mora, ja takaj nesem hotel … podušiti. Rob I, predg III.
b. isto što nagńeńe 2. b. Ńim [poslanicima] naj bude rečeno da niti iz onih vitežkih peldih … niti iz … plemenitih nagonov koje su poprijeli, nikdar zpozabiti se ne smeju. Bedek 8.

m isto što nagańavec. J (s. v.  impulsor … nagonitel … nagańavec … natiravec … primoravec).

m brdski stanovnik, brđanin. J (s. v.   monticola).

f isto što naga 1. B (s. v.   nuditas  s naznakom da je dalm.; nagost).