|
obadati
|
inf. obadati; prez. sg. 1. obadam, 3. -a, pl. 3. -aju; ptc. prez. sg. N m. obadajuči).
1. šiljatim predmetom prodirati u što, ubadati, bosti; ozljeđivati; usp. bosti I. 1. H (s. v. obadam), B (s. v. bodem, obadajuči, obadam). Zločesta je šala gda … dečaki moraju se … negda i šili obadati. Habd ad 837. fig. A oni su strel strele čermerne, ke do serca obadaju. Habd ad 708.
2. gristi, ujedati (o mušicama).Vu Šagan Peržie varaši nahağa se strahovita fela maleh nevidļiveh mušic’h, koje tak obadaju da … veliku serbeščicu zrokuju. Danica (1834) 63. fig. Obadajuči červ mojega dušnoga spoznańa počne me gristi. Zrin tov 115.
3. u svezi ~ dušno spoznańe uznemirivati savjest. Takva je ptica krivo zaiskano blago … Neprestance dušno spoznańe obada i k lastovitomu gospodaru zleteti žele. Habd ad 413. |
|
obadavec
|
m onaj koji koga zadirkuje, podbada. B (s. v. ). |
|
obadavka
|
f od m. obadavec; ona koja koga zadirkuje, podbada. B (s. v. obadavec). |
|
obaditi
|
pf. (inf. obaditi; prez. sg. 3. obadi) optužiti, okriviti; potvoriti. Vsakoga človeka mogu obaditi i okriviti. Perg 106. |
|
obadva
|
num (NA m. obadva, G f. obadviju, D m. obadvem).
1. isto što obodva 2. B (s. v. opistographus). Ako obadva peruša izmenkata, bude kraļeva pravica v takvom imieni mesto imala. Perg 39. Obadva roğenika, Joakim i Ana, [su se] bili zagovorili da plod vutrobe svoje … hote zopet Bogu prikazati na službu. Habd zerc 362. Napuni zato z ńum oba-dva žepe svoje. Rob I, 180. Z obadviju stranih … cirkve jesu … nareğene kuče. Brez usp 159.
2. isto što obodva 3. More li slepec slepca voditi? Ne opadneta li obadva v jamo? Vram post A, 163. Ne ostavi me … doklam me god ne zapeļaš pred … obličaj Boga otca, da se obadva … veselili budemo. Zrin tov 192. Nikaj pogibelnešega ni muške peršone nego žena, niti žene … nego človek, ali zakaj to? Zato [odgovarja s. Hieronimuš] … kajti obadva su ogeń, obadva slama. Zagr I, 55. Obadva su metemtoga, kak mi se vidi, vu korekcii pri miloserdnikeh. Kurel gaju 107. |
|
obadvoj
|
num (sg. G m. obadvojega) isto što obodvoj. Očinstva del ženskomu spolu skračuje zbog pomeńkańa vu Listu daruvańa imań zaporke “sexus utriusque” obadvojega spola. Domin 42. |
|
obajti
|
pf. (prez. sg. 2. obajdeš, pl. 3. -u; pridj. akt. sg. m. obašal).
1. isto što obiti11. I … mertvec … bi hodeč ves svet okolu obašal. Magd 40.
2. isto što obiti15. Prevnoge muke tada te obajdu, stari tvoji grehi kada izajdu. Magd 28. |
|
obal1
|
m (vjerojatno)vrijeme kad se ne smije obavljati posao u vinogradu jer bi mogli otpadati pupovi. Kak tersje obrežeš taki ńe nakoļi, veži i pervi put kopaj; na obal pazi, da z kvarom ne bi delal i zahman se mučil. St kol (1866) 120. |
|
obal2
|
|
|
obala
|
f (sg. G obale) pojas zemlje uz more, rijeku ili jezero, obala. Kraj obale ležim zelene. Domj prov 6. |
