Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. G odkojevańa, L -u) gl. im. od otkojevati.
1. isto što otkojivańe. [Eližabeta] u odkojevańu dobrom dečice svoje terseči se mužu draga biti vnogo boļe g. Bogu. Zagr IV, 90.
2. isto što othraneńe. Navučańe … odkojevańa, zderžavańa … [i] domača vračtva proti betegom preporučena zaderžava [ova kńiga]. Živinvrač VI.

impf. (inf. odkojevati; prez. pl. 3. odkojevaju) impf. od pf. otkojiti.
1. odgajati. [Roditelov je] dužnost dobro odkojevati svoju dečicu. Zagr I, 66.
2. isto što othranuvati. Koze marļivo i razumno odkojevaju se i zderžavaju. Živinvrač 182.

n (sg. N odkojilišče) mjesto, odgojno-obrazovna ustanova u kojoj se tko priprema, odgaja za kakvo zvanje; usp. seminišče. Odkojilišče navučitelov … vu našoj … domovini je vpeļano. Danica (1848) 120.

n (sg. N odkojišče) mjesto u kojem što nastaje, u kojem se što koti. Skerbi se za telo … akoprem čez malo vremena živo červov odkojišče postane. Verh 25.

m (sg. N odkoitel, pl. N odkojiteli) onaj koji odgaja, odgojitelj. J (s. v.  educator, paedagogus). Otci, matere, odkojiteli, deržete to za najvekšu dužnost vašu … ńim istinitost … živo [da] napervo stavite. Krist blag II, 300.

f (sg. N odkoitelica) f. od m. otkojitel; isto što othranitelica. B (s. v.  curatrix, mater), J (s. v.  educatrix, laurentia).

pf. (inf. odkoiti, odkojiti; prez. sg. 3. odkoi, pl. 3. odkoje; pridj. akt. sg. m. odkojil, n. odkoilo, f. -a, odkojila, pl. m. -i, odkoili, otkojili; pridj. pas. sg. N m. odkojen, n. -o, f. -a, G m. -oga) odgojiti.
1. othraniti; usp. othraniti. B (s. v.  delicus, educo), J (s. v.   prognatus).  Kuliko … moraju nevoļe po porodu podnesti pervo nego dete odkoje i na noge postave? Habd ad 114. Tebe su oroslani rodili, tebe su risi otkojili. Brez al 30. Koga si ti nosila, z čistem mlekom odkojila, od smerti se je gore stal. Ev 315.
2. dati kome potreban odgoj, odgojiti. Postavete si pred oči … gospodičiča … lepo gingavo odkojenoga. Šim prod 26. Ostavili ńega jesu vučeniki ńegovi … kotere je … odkoil, zvučil. Gašp I, 105. Kčere svoje dostojno i vredno odkojiti je mogla. Lovr ad 97.
3. osposobiti koga za što; usmjeriti, uputiti koga u što. [Herceg nemški] pervo [je] v luteranske nevere bil odkojen. Habd zerc 45. [Car moškovitanski] vu luteranske nevere odkojen ńu vu carstvu svojem zakotiti je se tersil. Prid kron 112. [Janus Panonius] odkojen [je] vu navukih vu Veroni. Mikl izb 74.
4. uzgojiti (o biljkama).Vinograd nasaditi se more z grebenicami … ali … iz posejaneh pečkih odkojiti. Danica (1836) 24.

n (sg. N odkoivańe, odkojivańe, G -a, L -u) gl. im. od otkojivati.
1. odgajanje; odgoj; usp. otkojevańe. Preklińavci jesu i ostaju vsigdar … priprosti ļudi koji z činom pokažuju da nikakovo odkojivańe nemaju. Krist blag II, 52.
2. uzgoj (o stoci).Vsi skerb poļodelańa, odkojivańa marhe i terguvańa imali jesu. Mikl izb 57.

(se) impf. (inf. odkojivati; prez. pl. 3. odkojivaju se; imp. pl. 2. odkojivajte; pridj. akt. sg. f. odkojivala, pl. m. -i) impf. od pf. otkojiti.
I. isto što othranuvati. Odkojivajte detcu vu navuku i strahu gosponovem. Verh 684.
II. refl. ~ se rasti, živjeti;fig. Ńihova zlo nareğena hiža je morebiti zvirańek i odkojišče vu kojem cele fare i susedstva nezrednosti i grehote ležeju se i odkojivaju. Verh 174.

pf. (inf. odkoliti; pridj. pas. sg. N m. odkoļen B (s. v.   secarius). odcijepiti, otkoliti, odvojiti; usp. odcepiti. Odkoliti … abspalten. Krist anh 31.