|
otravļenje
|
n (sg. I otravļenjem) gl. im. od otraviti; isto što otrovańe. Okornimi rukami [bi] na našega poglavnika posegel: ali bi prot glave hodeči kraļeve oružjem, ali otravļenjem na ńega striegel. Perg 21. |
|
otrči
|
(se) pf. (inf. odterči, odtrči Brez diog 132, odterči se, otterči; pridj. akt. sg. f. odtergla; oblici koji mogu biti i od otrgnuti donose se tamo).
I.
1. oduzeti; usp. otreči 2. B (s. v. delibo, demo; odtergavam), fig. Ti [si] priložna bila serdce tvoje meni odterči koje su sveti zakonstva zavezi z menum skopčili. Lovr ad 157.
2. isto što otrgnuti I. 1. B (s. v. divello; odtergavam), J (s. v. destringo).
3. odvojiti.
a. učiniti da tko napusti koga; rastaviti; usp. otrgnuti I. 2. a. B (s. v. diripio 2. … silum nekoga odterči iz mesta). Vu dobre sreče i vu nesreče … je mi kakti … ribe vudice postavil, šetujuči me vloviti i od tvoje milosti odterči. Kraj 166. Vrag … ńu od poglavarice … odterči dokonča. Gašp I, 757. Moj dragi praznosti sužeń … sada najboļe nasladnosti služiš i nikak se od bolvanov oveh odterči ne daš. Krist blag II, 230.
b. učiniti da tko prestane što raditi. [Vrag] vsakojačkeh strašneh stvarih obličajem ńega strašiti i od molitve odterči i zmutiti popašči se. Gašp III, 730.
c. (o vremenu)[Kažimir] vse vreme koje poslom svojem je odterči mogel, vu molitvah … je … sprevajal. Gašp I, 694.
4. osloboditi. [On] na vsaki ov zagovor jeden perst mogel je od dreva odterči. Gašp IV, 81.
5. istrgnuti kome što iz ruke. [On] vu rukah svojeh derži list jeden, kojega nikak ne moči odterči, kak da bi k rukam bil priraščen. Gašp III, 158.
6. isto što otrgnuti 2. c. Da bi v pamet vzela riba da je vlovlena, bi se silum oborila ter bi žnoru odtergla. Šim prod 300.
7. u svezi ~ od cene sniziti cijenu. Ako selo i zemļa kupļena ne bila ali takva ali tak velika kak bila je vu pogodbe, potrebno bi bilo odstupiti od kupička ali cenu poterti, ali pak od ńe kaj odterči. Matak II, 42.
II. refl. ~ se
1. osloboditi se, odučiti se, odviknuti se. Vračtvo proti navadnomu grehu od koga se človek ne more (naslov).Evang 280.
2. odvojiti se, napustiti koga ili što. B (s. v. avello). Kada vino imaš, ne moreš se od ńega otterči. Šim prod 433. [Filip] nikak iz spovedalnice ne se mogel odterči akoprem do večera bi bil natešče ostajal. Gašp II, 636. |
|
otrdeti
|
pf. (inf. oterdeti) učiniti što tvrdim; izr. ~ srce oglušiti se. Kada goder … budete čuli reč Božansku, zvajne i opomenek Božanski … najte oterdeti serdca vaša. Švag I, 200. |
|
otrebek
|
m (pl. A otrebke) duguljasti viseći cvat nekih biljaka, resa. Vzemi otrebke iliti rese leskove, koje na prah stuci. Orš 16. |
|
otrebina
|
f (pl. N otrebine) ono što otpada, što se odbacuje kad se što trijebi. B (s. v. purgamen; otrebine). |
|
otrebiti
|
(se) pf. (inf. otrebiti, odtrebiti se; prez. sg. 3. otrebi se; imp. sg. 2. otrebi, odtrebi; pridj. pas. sg. G f. otreblene).
I.
1. skinuti lupinu, oguliti. Krumper … se … vruč otrebi. Horv kal-b (1818) 38. Skuhaj vterd jajca, od lupine otrebi. Birl 20.
2. očistiti od čega, ukloniti što. B (s. v. exosso … ńivu od kameńa otrebiti). Vzemi krapca … od kostčic lepo otrebi. Birl 9.
II. refl. ~ se očistiti se od nametnika. Jako hasnovito je tiča vsaki mesec … jeden dan na zrak postaviti da se osnažiti i odtrebiti more i friškoga zraka se vžiti. Fink 22. |
|
otreči
|
pf. (inf. odtreči).
1. isto što otrgnuti I. 1. B (s. v. abrumpo). Pri ńegovom grobu vnogi kraļi i cesari skerbeli su se da bi … koju koščicu od ńegovoga s. tela dobiti mogli, ali … ni jedna najmenša mervica ne pusti se od svojega mesta odtreči. Zagr III, 407.
2. isto što otrči I. 1. Mogal [bi] cirkevo imienje od cirkve odtreči. Perg 19. |
|
otrenuti
|
|
|
otrenutje
|
|
|
otrenuvati
|
|
