Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n gl. im. od otresati; otresito odgovaranje, otresanje; usp. otreskavańe. On nuterńi nazlob kojega ima sneha proti svekrve … ono odverženo lice … ono vsevdilno nahrupeńe i otresańe jesu očivesta znameńa goruče serditosti. Matak II, 228.

impf. (prez. sg. 1. otresam; pridj. akt. sg. m. otresal) impf. od pf. otresti; tresući skidati, stresati; usp. otresavati, otresuvati, otrešuvati. H (s. v.  otresam, stresam), B (s. v.   otrešujem).  Treti put je pošal … te gore rečeni človek ter je v mojem vinogradu vsakojački sad otresal i tresuči sad vnoga tersja polamal. Listine 309.

(se) impf. (prez. sg. 1. otresavam, pl. 2. otresavate se) impf. od pf. otresti.
I. isto što otresati. J (s. v.   decutio).
II. refl. ~ se isto što otreskavati se. [Sudci] na siromahe mersko se ogledate i otresavate. Zagr I, 586.

n gl. im. od otresti; trešnjom uklanjanje, skidanje čega, stresanje; usp. otreš, otrešeńe. H (s. v. ), B (s. v.  decusso, defloratio), J (s. v.   decussio).

n gl. im. od otreskavati; isto što otresańe. B (s. v.   morositas).

impf. refl. (inf. otreskavati se; prez. sg. 1. otreskavam se, 3. -a se, pl. 1. -amo se, 3. -aju se; pridj. akt. pl. m. otreskavali se, n. -a se; pril. prez. otreskavajuči se) otresito odgovarati, otresati se na koga, obrecati se na koga; usp. hrukati, otresavati. B (s. v.   hrukam).  Otreskavamo se na Cigane kot na krive teršce. Habd ad 324. Ļudi koji … otreskavaju se jesu kiseli, vekšinum teško dobivaju priatele … ar z kiseļaki nigdo se rad ne spravļa. Čt kn 39. Dete ono koje se je negda … proti roditelom svojem nasmehavalo sada se z nahrupļivemi i grubianskemi rečmi na ńe otreskava. Krist blag II, 147.

pf. refl. (prez. sg. 3. otresne se) otresito odgovoriti, otresti se, izderati se, obrecnuti se na koga. On se otresne: Kakov sam ti ja starac. Habd ad 1144. Onda se [deklič] otresne na mater. Fuč 51.

pf. (inf. otresti; prez. sg. 3. otrese; pridj. akt. sg. m. otresel; pridj. pas. sg. N m. otrešen) tresući skinuti, stresti, otresti. H (s. v.   otrešen),  B (s. v.  coma, decutio;  otrešen). Kaj ne pogledaš odkud ti e te želud doletel, gdo ti ga je otresel? Habd ad 337. Da bi jedna peršona nosila na glave zatepen klobuk … ne bi li … mu otresel ono blato? Zagr I, 453.

impf. (prez. sg. 1. otersujem, odtresujem B s. v. decutio. X s. v. quatio, ottresujem J s. v. decutio)impf. od pf. otresti; isto što otresati. B (s. v.  decutio, defloro), J (s. v.   decutio),  X (s. v.  quatio … decutio).

m (sg. N ottreš) isto što otreseńe. J (s. v.   decussus).