Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

v. otvrğ-.

m (sg. N otvor, ottvor J s. v. reseratus,A otvor).
1. isto što otpirańe 1. B (s. v.   apertio),  J (s. v.  apertura, reserastus).
2. u svezi ~ tela (napre) isto što bļuvańe 1. B (s. v.  zimlica … ka otvor tela napre i nazad zimu i žeju čini); ~ tela (nazad) isto što dristavica. B dristavica … drisnica naturalska t. j. otvor tela, otvor s uputom na otok).

adj. (sg. N m. otvoren, ottvoreni Listine (Petruševec)290, ottvoren J s. v. ottvorniP (s. v.   reseratus  s. v. pons versatilis 32, n. odtvoreno).
1. isto što otprt 1. B (s. v.   adapertus  s naznakom da je dalm. ), J (s. v.  inapertus, pateo).
2. isto što otprt 3. c. J (s. v.   reseratus).
3. sklon. [Človeče serce] hudu i nečistu pomišlenju odtvoreno jest. Vram post A, 56.
4. isto što otprt 7. X (s. v.  gigno … ingenuus).
5. u svezama ~ list isto što otprt list s. v. otprt. Geor. Fodroci de Borkovc … Johan Prenar de Lipovec … na znanje dajemo … vsem kojem se pristoi i pred kotere dojde ove naš ottvoreni list, kako mi dojdosmo … med kneza Ištvana Mokrovščaka … na selo ko se zove Verbansko. Listine (Petruševec)290; most otvorni pokretni most. P (s. v.  pons versatilis … most ottvorni ki se pri jedni strani more nadignuti, najmre blizu vrat varaških, takaj na vustah luke da mogu ladje v luku vlesti 32); trojvuglič ~ kutnik; kutomjer. P (s. v.  gnomon … trojvuglič odtvoreni za mereńe vuglov 694).

adv. od adj. otvoren.
1. isto što otprto 1. B (s. v.  aperte, clare 2 … očito … odperto … otvoreno … očito tuguvati … razložno i odperto čuti oboje s naznakom da je dalm. ), J (s. v.   aperte).
2. isto što otprto 3. Otvoreno … rečem, človek Boga pod obličjem kruha je. Bel prop 48.

n (sg. N otvoreńe, A odtvoreńe) gl. im. od otvoriti (se).
1. isto što otpirańe 1. B (s. v.  odpirańe, otvoreńe), J (s. v.   apertio).
2. u svezi ~ tela isto što dristavica. B gustosranica … otvoreńe ili odpertje tela), J (s. v.  profluvium … otok terbuha … dristavica … otvoreńe tela);  tela ~ isto što očiščeńe 8. P (s. v.  glans … vutek … za tela odtvoreńe 214).

(se) pf. (inf. odtvoriti, ottvoriti; prez. sg. 1. otvorim, 3. odtvori, ottvori, pl. 3. odtvore; imp. sg. 2. odtvori, pl. 2. -ite se; aor. pl. 3. odtvoriše se; pridj. akt. sg. m. odtvoril, otvoril, otvorio, pl. m. odtvorili; pridj. pas. sg. N m. otvorjen f. odtvorena, pl. N f. otvorjene; pril. perf. odtvorivši, ottvorivši).
I. 
1. 
a. isto što otpreti I. 1. B (s. v.   aperio),  J (s. v.   aperio),  P (s. v.  excipula … mreža na prizpodobu verše načińena od obedveh stranah odtvorena ali takaj i primrežjem zaslońena 1021). Blaženi koji čakaju Gospodna svojega gda se poverne od svadbe … i gda pride i kočil bude, lekmestu da mu odtvore ili odpru. Vram post B, 5 a. fig. [On] nam [je] vrata nebeska, tak dugo po Adamovom grehu zaperta, otvoril. Nadaž 127.
b. isto što otpreti I. 1. c. Odtvorivši ili odprevši kinč ali blago svoje, prikazaše nemu dari. Vram post A, 31.
2. isto što otpreti I. 2. Kńiga če se otvoriti. Gašp III, 323.
3. isto što otpreti I. 3. Lukanuš poeta odtvorivši sebe žile vmre. Vram kron 20. [Ježuš] zaradi … človeka … dopustil si je … persi … probiti i ottvoriti. Bel prop 47.
4. isto što otpreti I. 6. Nigdor otajnosti … svetoga šakramentuma … ne mogel razumeti … vse … doklam mati cirkva … ne ottvori i ne navuči … da je ovo kruh … angelski. Bel prop 68.
5. u svezama ~ jezik nemim učiniti da nijemi progovore. Teda hočeju biti odtvorjene oči slepim i vušesa gluhim, teda derčal bude šantavi kako jelen, teda otvorjen bude jezik nemim. Vram post A, 9 a; ~ oči obratiti pozornost. Skvarene duše … prosim vas … na muke paklenske oči odtvorite. Magd 51; ~ oči slepem učiniti da slijepci progledaju. Dal sem tebe na mir … da bi odtvoril oči slepem. Vram post A, 9; ~ vušesa gluhim učiniti da gluhi pročuju. Teda hočeju biti odtvorjene oči slepim i vušesa gluhim. Vram post A, 9 a.
6. izr. ~ (komu) pamet / razum v. pamet, razum; trbuh ubiti (koga).S tvojem karańem serce mi se bori, dobro da ti moj meč terbuh ne odtvori. Magd 78; ~ vusta isto što otpreti vusta s. v. otpreti. I odtvorivši vusta svoja čista, vučaše ńe. Vram post A, 45; ~ žilu isto što otpreti žilu s. v. otpreti. Ovi … pehare krvi svoje napune, žile ottvorivši. Bel prop 48.
II. refl. ~ se
1. postati otvoren, otvoriti se. Nebesa odtvoriše se, kam po kerste vre moremo gore iti. Vram post A, 141 a. Grobi odtvoril [se jesu], iz kojeh vnoga tela sveteh koteri vu vekivečnosti spavali jesu, gore stavši pokazala se jesu vu varašu. Gašp I, 110.
2. izr. ~ (komu) jezik isto što otpreti se (komu) vusta s. v. otpreti. Gluhoga i niemoga ovoga vušesa i jezik odtvoriše se i odvezaše se nemu. Vram post A, 193 a; ~ (komu) vušesa isto što otpreti se (komu) vušesa s. v. otpreti. Gluhoga i niemoga ovoga vušesa i jezik odtvoriše se i dovezaše se nemu. Vram post A, 193.

adj. (sg. N m. odtvorjen, -i, otvorjen, A m. otvorieni, L m. otvorjenom, I n. -em, pl. N n. odtvorjena, f. -e).
1. isto što otprt 5. Skrovitosti serca [nam] jesu odtvorjena. Vram post A, 121 a.
2. u svezi ~ list isto što otprt list s. v. otprt. Na znanje dajem vsem koterim se dostoi i pred koteroga bi došel vete moj odtvorjeni list kako je mene zadovolil … Mikloš Dvorničič … zevsema što je pri ńem bilo giboče i negiboče … moje gospodarice Jane. Listine (Nedelišće)293. Ja … na znańe dajem [to] vsem … po ovom mojem otvorjenom listu. VZA 1, 201.

adj. (sg. N m. otverdi) prilično tvrd, otvrd. Mozol je otverdi, zvekšinum okrugli, boležlivi otok. Živinvrač 204.

n (sg. N otverdeńe) gl. im. od otvrdeti.
1. 
a. otvrdnuće; usp. otvrğeńe 1. a. H (s. v.   otverdğeńe),  B (s. v.  duratio 2;  otverdğeńe), J (s. v.  induratio, duratio).
b. patološko otvrdnuće mekoga tkiva, skleroza; usp. otvrğeńe 1. b. B (s. v.   scleroma;   otverdğeńe).
2. okorenje; usp. otvrğeńe 2. B (s. v.  otvrdğeńe 3).
3. nesavitljivost, ukočenost. B (s. v.   inflexibilitas).
4. tvrdoglavost, tvrdokornost. H (s. v.   otverdğeńe).

pf. (inf. otverdeti; prez. sg. 3. otverdi, pl. 3. -e; pridj. akt. sg. m. otverdel, n. -o, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. otverdğen, otverden, D m. otverğenomu).
1. postati tvrd, otvrdnuti, stvrdnuti se; usp. otvrditi 1, otvrdnuti. H (s. v.  otverdğen, otverdeti), B (s. v.   otverdğen).  Kruh je otverdel i zato nož nikaj ne more rezati. Mul zerc 31. Mozol … koi vre dugo stoječ otverdel je, dobro razreže se. Živinvrač 106. fig. Suprotivnem pako načinom jesu drugi grešniki, koji … iz hudobe greše … i [vu] grešneh navadah otverde i od mramora kamena tverdeši postanu. Zagr IV, 251.
2. ukočiti se. B (s. v.  congelo … zmerzavam … oledvenujem … zimum skup stiščem … tverdo činim … manikujem … od manguvańa ozimel je … otverdel je).
3. fig. postati neosjetljiv; postati vrlo otporan, okorjeti. J (s. v.   duro).  Vudril si je i ne ih bolelo, otverdeli su obrazi ńihovi zverhu pečine. Habd ad 350.
4. učiniti što tvrdim, otvrditi. Preslatka jestvina otverdi drobec. Danica (1834) 19.
5. izr. otvrdelo je srce (koga) postao je bezosjećajan. Ožmekčalo je serce faraona i otverdelo prejako. Habd ad 482.