|
ovaj
|
pron. (sg. N m. ovaj oblici koji mogu biti i od ov donose se tamo) isto što ov 1. a. B (s. v. adventus … velimo takaj advent … kada se pak pričińa vzemi iz ovoga veržuša … ar ako svetek S. Catharinae vu petek dojde takvu sobotu se počne … pri večernice … ako pak dojde vu sobotu na osmi dan počne se stoprav, ribes … germ vertnoga čerļenoga grozdiča … svetoga Ivana grozdiča germ kajti okolu ovoga goda zrele … lit ili sok toga grozdiča). Ti si uzmi tri strani [novca], ja ču dvi, ovaj [Gajo] pako jednu. Brez mat 26. |
|
ovak
|
adv.
1. na poznati način: ovako, tako, na ovaj, taj način; usp. ovako. H (s. v. ), B (s. v. adynamum … vino kuhano slatko koje ovak se napravļa: vzemi slatkoga mošta beloga … vlej vu ńega vode … kuhaj, aconitum, complaceo, sic; ovak), J (s. v. adeo, in, ita, sic). O, blažena i srečna žena, koju ovak blagoslovi gospodin Bog. Bel prop 58. Roditeli ovak (a ne drugač) odhrane bogoboječe dete. Mul šk 9. Mesari pak onda tak su me zlesikali s korbači…ovak sem ja vernost mojeh prijateļov platil. Brez diog 88.
2. izražava jednakost s prije opisanim (isto ovako, tako, na isti način).Ravno ovak gospodin Bog…je stvorill nebo i zemļu i vsa ka se nebom pokrivaju i na zemļe obderžavaju. Šim sl 29. O ti nemilosna smert! Zaisto pravo se ti malaš…na spodobu jednoga kosca, koj ne pazi kam z kosum zamahne, nego jednako rožice i koprive podkosa. Ovak i ti bila si zevsema slepa. Mal krep 4. Zbog toga se izobrazuje s orlom, na peldu kak se goder orel proti suncu, ovak se je on [sv. Ivan] k vekivečnom izhodku Sina od Otca izvisil. Danica (1847) 54.
3. uz pridjev ističe mjeru onoga što izriče pridjev. Ada ova …vu ovak male knižice ne moguče vredno ispisati. Mul šk V.
4.
a. uvod u upravni govor; usp. ovako 3. Drugač ga [teologuš] pozdravi ovak: Bog ti daj sreču! Habd zerc 55. Čineč z desnem palcem križ na čelu dobro bi ovak reči: Ježuš…kraļ židovski, smiluj se meni. Mul hr 25. Poklamkam zvanešni i nutrešni senat ispuńen bi bil, gospodin kraļevski comissar ovak nadaļe je govoril. Bed 4.
b. oznaka da slijedi znak. B (s. v. accentus … zdiže glas silabe i stavi se ovak ‘).
5. u tim, takvim okolnostima. Ovak mi z jedne strani vu ufańu prikazanoga zdravja, z druge vu strahu pripečene možebiti smerti postvaļeni … jesmo se bojali. Mal krep 4. Ovak prešlo je nekuliko let. Brez diog 88.
6. iz tih razloga, zbog toga. Ovak smert M. Terežie je vredna … plača neńe pobožnosti … i skupa, dostojna kaštiga naše nevrednosti. Mar 5. Ovci zubi drugi takaj zrasteju ter ovak šest novih zubih četiri leta ovcu staru svedoče. Živinvrač 144.
7. u svezama ~ ali onak bilo kako, na bilo koji način. J (s. v. utcunque); da ovak / ovak da posljedični načinski veznik: tako da. Sad, Istina, stupi mi doļe z visine, da te se slušat vsi ļudi privčiju, ovak da znaju, kak dobra činiju. Henr 178. Vam dopuščam moj cimer ober vašeh vrat postaviti, da ovak vsaki znal bude, da vi pod mojum protekcijum stojite. Tamburl 79; ~ i onak a) svakojako. J (s. v. diverse). b) na svaki način, u svakom slučaju. Ovak i onak prez ńe [krave] budeš. Fuč 305; vezda ~ vezda onak bez pravila, reda: sada ovako, sada onako. B (s. v. amethodia). |
|
ovaki
|
|
|
ovako
|
adv.
1. isto što ovak 1. H (s. v. ovak), B (s. v. sic), J (s. v. sic, siccine). Znate li, o kerščenici, kada se ovako sveti Josip … zaveza i kada ovo čińaše. Bel prop 51.
2. kazuje način djelovanja onoga koji govori, a na koje se usmjeruje čija pozornost. Ja ti kažem dragi brate, kakono? Kakono, kakono, kakono se vino pije, ovako, ovako, ovako, ovako se vino pije, ovako. Pjesmar 170.
3. isto što ovak 4. a. I Mojžeš je pred luctvo dal bil tako i povedal Židovom ovako. Vram post A, 101. A od ļubavi Ježuša sveti Pavel apoštol ovako svedoči. Bel prop 46. Ovcu milujuči, ovako govori. Mal neb 6. |
|
ovakov
|
pron. (sg. N m. ovakov, n. -o, f. -a, ovakva, G m. -oga, f. ovakove, ovakve, A m. ovakov, ovakvoga, f. -u, n. -o, ovakovo, L f. -i, ovakvi, -e, I m. -em, ovakovem, n. -em, pl. N m. -i, ovakvi, f. -e, ovakove, G m. f. -eh, ovakveh, A m. -e, ovakove, n. -a, ovakva, I m. ovakvemi) usp. ovaki.
1. kazuje svojstvo čega što je otprije poznato: takav. B (s. v. genus … 2. … ovakovi listi, ejuscemodi, hujusce), J (s. v. hujuscemodi, talis). I što prime jedno ovakovo dete vu moje ime, mene prime. Vram post B, 91. Zato jezero ovakveh knižic jesem vučinil štampati. Fuč 7. Matiaš: Ovo je vere dober sir. Smolko: Verujem to ovakvoga mi … jedna baba nosi. Brez mat 17.
2. ističe veliku mjeru čega. Jeden ovakov starac … pešice iti? Velikov 71. (Sklopi obadve ruke … potlam k srcu dene): Ovakva muka, ovakov črv čutiti se mora. Brez diog 89.
3. označuje uvod u upravni govor. Duša suprot telu na glas srdito isteče, ovakove reči na odgovor reče. Noč viğ 51.
4. u im. službi: označuje osobu ili stvar koju se ne imenuje. Vsaki ima nekaj osebitnoga … zato zbog ovakveh vsaki najboļe vekivečnoga imena i spominka vreden postaje. Kerč dužn 7. To čini, da ovakvi zlato vreme mladosti svoje za nikaj potrošiju. Brez mat 14.
5. u svezi ovulik i ~ velik, značajan, važan. Človek ovulik i ovakov [Peter Sermage] … ne li vekivečnoga vreden spominka? Kerč dužn 7. |
|
ovaļan
|
adj. (sg. L m. ovaļanoga) koji je uvaljan u što; u svezi biti vu krvi (lastoviti) ovaļan biti krvav (od vlastite krvi).Nikaj ne moguči opraviti sudec vu škuru temnicu vsega razdrapanoga i vu kervi lastoviti ovaļanoga Anaštažiuša da postaviti. Gašp I, 404. |
|
ovam
|
adv.
1. isto što sim 1. a. B (s. v. horsum … simo … ovam … na ovu stran; ovam, sim … ovam … simo tamo … sim tam hitati), J (s. v. huc … sim … simo … ovam … ovamo … amo). Ja ovde ginem … smert naj pride ovam. Magd 91. Preporučam vam … vse poslušitele … ki su se ovam zdaleka potrudili. Mul pos 1220.
2. u svezi ~ onam isto što sim tam s. v. sim. B (s. v. palor … sim tam raztečem se … ovam onam bludim … sim tam po poļu raztečeni vojniki, simulator … sim tam … ovam onam repom verteč). |
|
ovamo
|
adv.
1. isto što sim 1. a. B (s. v. huc … simo … ovamo … simo tamo … do ovde s naznakom da je dalm.;amo … ovamo … simo), J (s. v. huc … sim … simo … ovam … ovamo … amo). I nato je on simo ali ovamo došel. Vram post B, 25. Al zaludo, ne ga ki bi te razveselil, sam si se prez sluge ovamo doselil. Noč viğ 46.
2. isto što sim 3. B (s. v. adesdum … hodi simo … hodi amo … ovamo s naznakom da je dalm. ). |
|
ovan
|
m
1. isto što oven. H (s. v. ovan, ovan počiščen), B (s. v. aequivocum … reč dvojzlamenita ili dvoje ali več duguvań zlamenujuča … vnogo ili več duguvań ili stvarih zlamenuje … kak ova aries ovan). Ovan, der Widder. W 15.
2. (Ovan)isto što oven 2. Dvanadeste znameni nebeskeh: Ovan, Dvojki. Kal-a (1653) 1. |
|
ovariti
|
pf. (imp. sg. 2. ovari, pridj. pas. pl. A n. ovarjena) skuhati. Poparjene šparge, ovarjena perseca teletča zreži na kocke. Birl 27. |
