Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. isto što ovde I. 1. a. B (s. v.   hic).

adv.
1. 
a. isto što ovde I. 1. a. J (s. v.  hic, isto). Jeden meğ vami ovdeka je koj mene prodava. Citara 178.
b. isto što ovde I. 1. b. B (s. v.   cis).  Bratjo premila, nemamo ovdeka varaša, nemamo mesta, nemamo prebivališča stalnoga. Bel prop 51.
2. isto što ovde I. 3. Ovdeka [vu hiži nazarenski] gospa vsega sveta Maria sinu svojemu kakti dekla je dvorila. Gašp II, 511.

adj. (sg. NA m. ovdešni, G n. -ega, f. -e, pl. N m. -i, G m. -eh, f. -ih, A n. -a, L m. -ih).
1. isto što ovdešńi 2. Vsaki rajnšk brojeći po dvadeseti grošev ovdašneh i za leikuf iliti aldomaš [bude imal tišlar]. VDA 2, 212. Po ovdešnih [ļudih] nijedan vubit ne. VZA 5, 86. Ja imam šalicu koju grof ovdešni negda momu ocu je prikazal. Cepel 151.
2. priložen, koji se nalazi ovdje na ovome mjestu. Iz ovdešnih tabelih videti je da nekoja padańa med sobum jednaka su. Nem jez 79.
3. u svezi ~ žitek isto što žitek ovdešńi s. v. ovdešńi. Ludost je na ovdešni žitek listor paziti, a koja su buduča, ne prevideti. Kempiš 3.

f isto što ovdešnost. J (s. v.   praesentia),  X (s. v.  sum … praesentia).

f (sg. NA ovdešnost, G -i).
1. prisutnost, nazočnost; usp. nazočnost, ovdebitje, ovdešnica, ovdešńica, predočnost, sadašnina, vezdabitje. B (s. v.   praesentia),  J (s. v.  praesentia … nazočnost … predočnost … ovdešnina … ovdešnost … sadašnina … vezdabitje). O da bi me zevsema od tvoje ovdešnosti vužgal, zežgal i vu te preobernul, da jeden z tobum duh, po milošči nuterńega vjedinańa i rastaleńu goruče ļubavi postanem. Kempiš 26.
2. prilike u kojima tko živi. Iz ovdešnosti svoje navčil se je Adolf Boga poznati. Lovr ad 11.

adj. (sg. N m. ovdešńi, f. -a, G m. -ega, f. -e, pl. G m. -ih, A m. -e, n. -a).
1. prisutan, nazočan; sadašnji; usp. nazočen, ovdašni, predočni, predstoječi, sadańi, sadašńi, vezdašńi. H (s. v. ), B (s. v.  annus Saturni, praesens;  ovdešńi), J (s. v.   praesento),  X (s. v.  sum … praesens). Ti Bog naš ovdešńi jesi … vernem tvojem na vsakdašńu radost. Kempiš 25. Duh peklenski znal je da se kerhkoča človečanska, kada premamļiva prilika je ovdešńa vnogo lehkše oblada kak ako ona dalko od nas je. Krist blag II, 161.
2. koji se odnosi na područje, zajednicu blisku govorniku; usp. ovdašńi, ovdešni 1, ozdešńi. B (s. v.  citerior 3). Ako on prave vere … katoličanske naslednik neje, vu društvo i pajdaštvo detičev ovdešnih prijeti i zapisati se nemre. VZA 16, 311.
3. u svezi žitek ~ rlg. ovozemaljski život; usp. ovdešni žitek s. v. ovdešni. Rashladi i poškropi Marija serdce naše slastjum tvojum, vučini da se ispozabimo iz temnine žitka ovdašńega. Mil vert 176.

f isto što ovdešnost. B (s. v.   praesentia).

adv.
1. 
a. isto što ovde I. 1. a. B (s. v.   praesto;  evo me), J (s. v.  existo, hic). Videl sem … kada vu ovom slobodnom i kraļevskom varašu horvatski konšilium i tabula banska ovdi prebivala jesu. Bed 2.
b. isto što ovde I. 1. c. Sada ovdi posluhnete kakovu mi ńemu vratiti…imamo ļubav. Bel prop 50.
2. isto što ovde I. 2. Ovdi leži … koga ļubav vu grob je položila. Popevke 212. Ov sam sebe … za pisara preporučiti mora, ar ga na cente ima ovdi (pokaže na čelo). Brez mat 33.
3. isto što ovde III. 2. O dobrota predragoga Ježuša…daj da te uživamo ovdi i u raju. Bel prop 50.
4. u svezi ~ - ondi isto što ovde-onde s. v. ovde. J (s. v.   sparsim).

adj. (sg. N f. ovdovļena) obudovljen;fig. prazan. Po smerti ovoga svetoga pape je papinska stolica zbog vnogoverstneh strašneh progonov do četiri leta ovdovļena ostala. Danica (1848) 94.

pron. (sg. NA ove oblici koji mogu biti i od ov donose se tamo) isto što ov 1, a. Od koteroga prišestja i adventa ove denešni evangelium govori. Vram post A, 1. Leto 1659 … ove vektigal je napervo dan. Starine 26, 8.