Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. za iskazivanje količine:tako malo, ovolicno. B (s. v.   tantillum).

adj. (sg. N m. ovulik, f. -a, G f. -e, A f. -u) ovolik.
1. isto što ovolik. Na vugašeńe zla i blaznosti ovulike Auguštin…vu Bošńu taki je poslan. Kerč živ 9.
2. u svezi ~ i ovakav osobit, važan. Človek ovulik i ovakav … ne li vekivečnega vreden spominka? Kerč dužn 7.

adv. u mjeri koja je ista kao ona s kojom se količina čega uspoređuje: u toj mjeri, tako mnogo, ovoliko. Ovuliko, so viel als hier. Krist gram 125.

pf. (prez. sg. 3. ovušive, pl. 3. -eju) dobiti uši, zaušljiviti se. Krave ovušiveju ako se ńim zločesta kerma koja je na medneh livadah rasla polaže. Danica (1847) 137.

pf. (inf. ovuzdati; pridj. pas. sg. N m. ovuzdan, G -oga, D m. -omu) staviti uzdu, zauzdati. B (s. v.   ovuzdan  s uputom na obvuzdan). Takov je bik … ne da se ovuzdati, derči naglavce. Habd ad 994. Šatan od ļutosti nadladan nikaj ne odgovarja, neg gizdavomu, ovuzdanomu, železnu žvalu grizečemu pastuhu spodoben, spińa se vu višinu. Krizm raj 76.

pf. (pridj. pas. pl. N m. ovuženi, G m. -ih, D m. -im) zatvoriti, uhititi (v. vuza). Madrid je miran. Ovuženi poklesari su izpuščani. Nov horv 299.

pf. (pridj. akt. pl. m. ozakonili) vjenčati. B (s. v.   ležak).  Ńe glavari … skerbe se kak bi ju dostojno ozakonili. Habd zerc 364. Razmevši to Marija da ńe glavari skerbe se kak bi ńu dostojno ozakonili k ńim pristupi i reče: Ne na zemļe zaručnika s kem bi se vdati hotela. Gašp I, 411.

adj. (sg. G n. ozalskoga, A n. -o) koji se odnosi na Ozalj, ozaljski. Turci porobiše ozalsko i jastrebarsko ladańe. Vram kron 54. Ta žena zove se Kate Lukšička zpod imańa ozalskoga kmetica. Starine 25, 70.

n (sg. A ozavańe, I -em, pl. N -a) gl. im. od ozavati (se).
1. objava, razglašivanje, obznana. B (s. v.   denuntiatio),  J (s. v.   denuntiatio),  X (s. v.  nuncio … denuntiatio).
2. ime, naziv. Greh iskonski ima svoje ozavańe od onud, kajti ļudi od Adama dohajajuči greha ovoga za odvečtvo dobivaju. Katek 105.
3. govor, riječi. Z kakvem anda jezik tvoj dostojnem ozavańem nakinčim? Gašp I, 913.
4. oglašavanje vjenčanja u crkvi, napovijed; usp. ozivańe, ozov. Pred hižnem zakonom … obderžati su navadna … i potrebna: zaruki, ozavańa. Mul pos 122.

(se) impf. (inf. ozavati, ozavati se; prez. sg. 1. ozavam, -am se, 2. -aš, -aš se, 3. -a, -a se, pl. 1. -amo, 3. -aju, -aju se; pridj. akt. sg. m. ozaval, ozaval se, pl. m. -i, -i se; pril. prez. ozavajuč) impf. od pf. ozvati.
I. 
1. isto što oznanuvati 1. B (s. v.  denuntio, praeconio … razglašujem … nazveščam … ozavam), J (s. v.  denuntio, inforo … prezavam: na tergoviču ili piacu kaj razglasujem … ozavam, proclamo, promulgo), X (s. v.  nuncio … denuncio). On varaš sveta mati cirkva pozdravļa i ozava: Refugium pecatorum. Gašp III, 29.
2. javno osuđivati. Kak se mogu grešniki marianski ozavati! Kajti akoprem je koji grešnik, listor ako je Marije pobožen na ńega paze i čuva od vraga peklenskoga. Šim sl 53.
3. oglašavati, napovijedati u crkvi vjenčanje. Zakaj se mladiči vu svoje fare trikrat moraju ozavati? Mul šk 363.
4. ~ za koga smatrati koga čime; usp. ozivati I. 1. Greše oni ki … svoje roditele … za stare slepce ozavaju. Mul pos 776.
5. isto što ozivati I. 2. B (s. v.   baccalaureus;  četiri 49).
II. refl. ~ se.
1. javljati se; odazivati se; usp. ozivati II. 1. B (s. v.  ozavam se).
2. zvati se; usp. ozivati II. 2. Vre nesem vreden da se ozavam sinom tvojem. Kraj 52. Ov način, iste od nasleduvańa knižice čteti ki bude obderžaval, vredno se bude naslednik Krištušev ozaval. Kempiš VIII.