Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji o komu širi ružne vijesti, koji koga ozloglašuje, kleveće. B (s. v.   ozloglasitel   tisk. osloglasitel)

(se) pf. (inf. ozloglasiti se; pridj. pas. sg. N m. ozloglašen, f. -a).
I. razglasiti o komu što loše, učiniti da tko dođe na loš glas. Ako bi zaručnica bila od ńega ozloglašena … on je dužen ńu vzeti. Mul pos 1226.
II. refl. ~ se doći na loš glas. B (s. v.   ozloglašujem).

impf. (prez. sg. 1. ozloglasujem) impf. od pf. ozloglasiti I; razglašavati o komu što loše, činiti da tko dođe na loš glas; usp. ozloglašuvati. B (s. v.   ozloglašujem).

n gl. im. od ozloglasiti (se) širenje ružnih glasina o kome, ogovaranje, kleveta. B (s. v. ).

impf. (prez. sg. 1. ozloglašujem) impf. od pf. ozloglasiti I; isto što ozloglasuvati. B (s. v.   ozloglašujem).

pf. refl. postati loše volje, snužditi se, sneveseliti se (zbog čega).B (s. v.   obveseļujem).

impf. (prez. sg. 1. ozlovolujem) činiti da tko postane loše volje; usp. ozlovoliti se. B (s. v.   ozlovolujem   tisk. oslovolujem)

impf. refl. (prez. sg. 1. ozlovoļujem se) impf. od pf. ozlovoliti se; postajati loše volje, sneveseljivati se; usp. ozlovoluvati. B (s. v.  radujem se).

adj. biti pod znakom čega, biti obilježen, označen. Ves ovaj vmertelni žitek pun je nevoļ i oznamenuvan z križi. Kempiš 84.

n gl. im. od oznaniti (se).
1. 
a. objavljivanje, razglašavanje; usp. ozvańe. H (s. v. ), B (s. v.  annunciatio, apertio, divinatio, intimatio, revelatio; glas, oznaneńe s uputom na obznaneńe), J (s. v.  indicatio, manifestatio).
b. objava (o ratu).B (s. v.   clarigatio).
2. znak, simbol. B (s. v.   significantia).