Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

pf. (prez. sg. 3. obnosi; aor. pl. 3. obnosiše).
1. isto što obnesti 1. Biškup … vaze kip obraza i obličaja Krištuševoga … i ńega vokol varaša … obnosi. Bel prop 86.
2. do kraja donijeti, iznijeti. Divojka … poda se vu nečistoče, večkrat zanosi ali nahitrom obnosi, mučeč da nigdor ne zna. Zagr I, 352.
3. podnijeti. Vsa teška i nevole putne dobrovolno podješe i obnosiše. Vram post A, 34.

pf. refl. (pridj. akt. pl. m. obnožili se) brojno se povećati, umnožiti se. Sada več dvojstruk se jesu obnožili, ar pedeset jezer puka su skupili. Krizm osm 255.

impf. refl. impf. od pf. obnožiti se; puštati mladice. B (s. v.   pullulo).

n gl. im. od obosti; ubadanje, bodenje; usp. bodeńe 1. B (s. v.  bodeńe, obodeńe s uputom na bodeńe).

m (sg. N obodesńak, G -a) isto što oboruk. P (s. v.  ambidexter 111).

num (m. n. obodva, f. -e, G m. f. -eh, D m. -em, A m. -a, f. -e, L m. -eh, f. -e, I m. f. -emi, -em) glavni broj. obadva kojim se ističe povezanost dviju osoba, dvaju predmeta, pojmova; i jedan i drugi, obadva, oba; usp. oba, obadva, obedva.
1. u općem značenju bez naznake točne upotrebe i funkcije. H (s. v. ), B (s. v.  alter, ambae, ambo, uterque;  oba s uputom na obadva, obodva), J (s. v.   uterque).  Beide, obodva. Nem jez 61. Obodva, obodveh, obodvem. Ğurk 84.
2. u atributnoj upotrebi. H (s. v.  čohe turske z obodve strane vunaste), B (s. v.  ambidexter, ambilaevus, opistographus … list ali paper na obodva kraja napisan; na obodve ruke lev, obodva), J (s. v.  amphimallum, versus, utrinque), P (s. v.  arbiter 259, excipula … mreža na prizpodobu verše načińena od obedveh stranah odtvorena 1021, colari 9). Ribari naponiše obodve ladje. Vram post A, 164. Ne vnogo potlam gospodar na obodve oke slep posta. Habd ad 547. Vu našem jeziku nekoje reči ne mogu se za obodva spola najenkrat izreči. Mul hr 67. Ļudstvo … počelo je zveğati kaj bi mogel biti zrok nagle i nepripravne smerti oveh obodveh mladencev. Danica (1840) 76. Kak bi sad štel se nasmejati, v suncu na sence pozabit, ruke raširiti obodve. Domj sunc 30.
3. u im. službi, obojica, oboje, obje; usp. obdva. B (s. v.   noxius).  Odvračańe od grehov grešnikov … su obodva i sami po sebe i po svojega reda brateh marlivo i obilno včinili. Habd zerc 526. Obodve, mati i kči, pred grob s. Agate pokleknu. Gašp IV, 682. [Mariini] otec … [i] mati … obodva [su] iz pokoleńa Jude … iz Davidove hiže. Krist žit I, 7.

num (sg. N m. obodvoj, -i, n. -e, f. -a, G m. n. -ega, f. -e, L m. n. -em, I m. -em, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, G m. -eh, A n. -a) brojni pridjev od. obodva; obadvoji, oboji; usp. obadvoj, obedvoj, oboje 1. B (s. v.   sella),  P (s. v.  loripes 116). Z velikum serdca žalostjum razmeti jesem moral kak vnogi vsako leto obodvojega spola ļudi vumiraju. Lal vrač 12. Vu celem Svetem pismu obodvojega zakona prevnoga najdemo mesta gde Bog … za zveličeńe naše … skerbi se. Krist blag II, 179.

num (sg. NA obodvoje, G -ega, D -emu, I -em, pl. G -eh) zb. broj od; obodva;; i jedno i drugo zajedno, obadvoje, oboje.
1. u samostalnoj upotrebi. B (s. v.   uterque).  Nach dvoje gehet obodvoje. Krist gram 48.
2. dolazi uz imenice koje znače muške i ženske osobe. To zgovorivši, nož popade i obodvoje dečice nevernica zakla. Habd ad 857. Obodvoje dice čisto su černa bila mertva, kakti star lonac. Starine 25, 66.
3. za označivanje dvaju različitih pojmova, bića, stvari; usp. obedvoje, oboje, obojedvoje. B (s. v.  cum … obodvoje je: pobožen i bogat). Takov bi slobodno i mešu zarad takvoga navuka ostavil ako bi k obodvojemu dospeti ne mogel. Mul pos 935. Misli na zob i grašek ar se ovo obodvoje najpervič mora sejati. Danica (1840) 44.

n (sg. N obogateńe, G -a) gl. im. od obogateti (se); obogaćenje. H (s. v. ), B (s. v.  calciaticum, ditatio;  obogateńe), J (s. v.   divitatio).

(se) pf. (inf. obogateti; prez. sg. 3. obogate; pridj. akt. sg. m. obogatel, pl. m. -i, -i se, f. -e; pridj. pas. sg. N m. obogaten, n. -o, f. -a, obogatčena Henr 173).
I. 
1. postati bogat, steći bogatstvo, obogatiti se; usp. ~ II, obogatiti I. 1, obogatiti II. H (s. v.  obogaten, obogateti), B (s. v.  collocupleto, ditatus, ditesco, inauro, locupletatus, pervenio; bogatem, obogaten, obogatujem). Bogat sem i obogatel sem i ništar mi več ne potrebno. Habd zerc 103. Kramari … bi radi iz malega berzo obogateti. Škv hasn 74. Težak pijanec ne bude nigdar obogatel. Danica (1840) 10.
2. učiniti koga bogatim, obogatiti koga; usp. obogatiti I. 2. B (s. v.   obogatujem).  [Bog] nas je obogatel ne z bogactvi egiptonskemi, nego z kinči nebeskemi. Zagr I, 227. Draga detca, mi bi mogli ovoga ali onoga človeka sada lehko vkaniti i nas po tom obogateti, ali po tom bi mi dragoga Boga zbantuvali. Krist blag II, 192. fig. Ono leto zadńe živleńa s.Ferenca, raspelo … je vsaki petek kervjum se potilo kak da bi vu svoje kervi … zveličitel sveta obogateti bil hotel smertjum sluge svojega, za kojum je prestal pot kervavi. Gašp IV, 565.
II. refl. ~ se isto što ~ I. 1. Vnogi [su] tak igrajuč dobili i naglo [se] obogateli. Šil 349.