Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji obogaćuje. B (s. v.   locupletator).

(se) pf. (inf. obogatiti; prez. sg. 3. obogati se, pl. 1. -imo).
I. 
1. isto što obogateti I. 1. Duh s… po s. Pavlu govori: Koji žele obogatiti, oni opadaju vu skušavańa vsakojačka i vu pruglo vražje. Mul hr 502.
2. isto što obogateti I. 2. Iskažujmo [se] … kakti vbogi, a [koji vendar] vnoge obogatimo. Ev 46.
II. refl. ~ se isto što obogateti I. 1. Zlato … ovo zdignuvši, naberzom se [on] po blagoslovu Božjemu obogati. Nadaž 60.

impf. (prez. sg. 3. obogativa) impf. od pf. obogatiti; isto što obogatuvati 2. fig. [Krištuš] hranum vse naše uboštvo i siromaštvo obogativa. Bel prop 97.

impf. (prez. sg. 1. obogatujem) impf. od pf. obogateti I i obogatiti I.
1. postajati bogatim, bogatiti se; usp. bogateti 1. B (s. v.  collocupleto, ditesco;  bogatem), X (s. v.  dives … ditesco).
2. činiti bogatim, obogaćivati koga; usp. bogatiti 1. B (s. v.   obogatujem).

num zb. broj od oba; isto što obodvoje 3. Bog človekom posta i sluga posta i gospon to je čudo oboje, nemre se preseči. Evang 174.

num isto što obodvoje 3. Kolduš i betežen beše, kotera obojedvoje [on je] terplivo i mirovno terpel. Vram post A, 150.

m (sg. N obojek, G -jka, pl. NI -i, G -ov) komad tkanine kojim se ovijaju noge, a na nj dolazi obuća. H (s. v. ), B (s. v.   pedule;   obojek). Židovi, Gerki i Rimļani vu vremenu Staroga zakona takoveh cepelišev nesu nosili, nego namesto ńih opańke remenate ali z verbcami zvezane, kakti jošče vezda po letu Horvati nekoji nose, ali ne prez … obojkov. Škv hasn 225. Obojek der Stiefelfeßn. Krist anh 30. Štifletlin dunajski, dragonerske škornje, navlački, obojki, gospocke štumfe gornje, kervave gače dostegnjače … se je bilo zmleto, zdruzgano i zgnjeto. Krl 81.

num (sg. N n. oboje, G m. n. -ega, A m. oboi, I m. -em B s. v. lingua, Citara 265, oboim Vram post A, 147)brojni pridjev od oba.
1. isto što obodvoj. B (s. v.  androgynus … koi oboi spol ima … t. j. muški i ženski, concaedes  tisk. concedes, genitalis, lingua, naturalia, vas; sram obojega spola). Treti oni jesu ki oboim gore rečenim zakonom … pričeščavaju se. Vram post A, 147. Ove Kristuševe naslednike vnogo jezer ļudi obojega spola potlem je nasleduvalo. Habd zerc 129. Pod obojem ovem kipu ti ne vidiš ńegvu diku. Citara 265.
2. u svezi človek obojega spola v. človek.

pf. refl. (prez. sg. 2. obojiš se) uplašiti se. Ti se ne bojiš ramena svetne pravičnosti, ali možebiti kada na smert pojdeš obojiš se pravičnosti Boga, pred kojega kervjum pokriven dojdeš. Nov horv 407 a.

pf. (inf. obogčati; prez. sg. 3. obogča) isto što obožati. Lenem i razsipnikom jednako se godi, jeden i drugi obogča. Krist žit I, 302.