Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji nosi oružje, onaj koji je opremljen oružjem, oružnik; usp. oboružjanec, oboružni. B (s. v.   armatus;   oboružnik).

f (sg. NA oboružnost) naoružanje; oružje (v. i oboružeńe 1). H (s. v. ), B (s. v.   armatura;   oboružnost), J (s. v.   armatura),  X (s. v.  arma … armatura). Otovari lamazu, postavi vsu oboružnost svoju na se. Rob II, 18. fig. Molitva je, veli s. zlatovustni navučitel Križoštomuš, jedna velika oboružnost. Matak I, 576.

(se) impf. (prez. sg. 1. oboružujem, 3. -je se, pl. 1. -jemo, 3. -ju; pril. prez. oboružujuč) impf. od pf. oboružiti (se).
I. opskrbljivati koga oružjem, naoružavati, činiti da tko bude naoružan; usp. oboružavati, oružiti¹, oružjati. B (s. v.  obarmo, perarmo;  oboružujem), X (s. v.  arma … abarmo). Vu jednem kraļestvu … jesu vnogi hercegi … koji zapovedaju puku, vojske oboružuju. Matak II, 256. fig. [Bog] pokaže zmožne ruke svoje … oboružujuč vsa stvorjeńa suprot grešnikom. Matak I, 5.
II. refl. ~ se naoružavati se;fig. Kajti pak guščekrat zagrešil sem tebi, vredno se oboružuje vsaka stvar proti meni. Kempiš 170.

n (sg. G oboseńa) gl. im. od oboseti; oštećenje papaka ili kopita. Od oboseńa (naslov).Živinvrač 100.

pf. (inf. oboseti; prez. sg. 1. obosim, 3. -i) oštetiti papak ili kopito. Oboseti, im. v. pf. barfüssig werden, den Huf verlieren. Krist anh 30.

(se) pf. (inf. obosti; prez. sg. 1. obodnem; pridj. akt. sg. m. obol, n. -o; pridj. pas. sg. N m. oboden).
I. 
1. šiljatim predmetom prodrijeti u što, ozlijediti, ubosti; usp. badnuti. B (s. v.  badam, oboden). Kuliko je ternov Krištuša obolo, tuliko je čavlov dušu D. Marie prebolo. Habd ad 137. Obodnem z ostrugami mojega końa vu rebra, koji zaderči se na nepriateļa. Strel 9.
2. fig. nanijeti komu duševnu bol. Obode to vražje, iz kačinih vust govoreńe, Evu. Habd ad 97.
II. refl. ~ se ubosti se;fig. Gde se ga [ogovornika] gode dotekneš, obodeš se. Habd ad 734.

adj. (sg. N m. obošter, pl. N m. -tri) isto što ošter. Hvala Božja bude vu gerlu ńihovom i meči oboštri vu rukah ńihoveh. Mil kinč 81. fig. Protivnem zakonom, kak obošter pravice Božje meč suprot glave svoje bruse oni … vuči nas … nepobožna ona gospa. Nadaž 143.

impf. (prez. sg. 1. oboštravam) impf. od pf. oboštriti; isto što oštriti 1. H (s. v.   oboštravam).

n gl. im. od oboštriti; brušenje, oštrenje. H (s. v. ), B (s. v.   exasperatio;   oboštreńe), J (s. v.   exacutio).

f u svezi sekira ~ sjekira oštra s dvije strane. P (s. v.  bipennis 787).