| prezdvojno | adv. iskreno. Da bi se poseguril gdo tebi sebe prezdvojno prikazati, ti ńemu za isto tebe bi povernul i spuńavalo bi se kaj Glave naše vustmi rečeno je. Kempiš 276. |
| preze | prep. isto što prez. Stanko Derženič prije te pineze vse na pune preze vsakoga menkomata od imenovanoga Ivana Žgudlina. Listine (Međimurje)306. Onde bu nad tobum tuga, žalost … preze vsega konca, broja i računa. Kraj 477. |
| prezebrati | pf. (pridj. akt. pl. m. prezebrali) izabrati prije koga drugog. Ja sem ńe izebral od sveta, nesu oni mene prezebrali. Kempiš 212. |
| prezelen | adj. vrlo zelen; prejako zelen, prezelen. B (s. v. perviridis; prezelen). |
| prezelenuvati | impf. (prez. sg. 1. prezelenujem) isto što mladiti se 1. B (s. v. puellasco). |
| prezenterati | pf. i impf. (prez. sg. 3. prezentera) voj. isto što prežentirati (i ista etim.). Postavi oružje tverdno desnoj debeloj nožnoj kosti i prezentera. Exer 6. |
| prezentirańe | n gl. im. od nepotvrđenoga prezentirati; voj. pokazivanje oružja pokretom odručivanja pri iskazivanju vojne počasti. Ovo vse na on način dela se kak goder gori ispisano na pol desno prezentirańe i na pol desno postavlańe. Exer 3. |
| prezepsti | pf. (inf. prezepsti; prez. pl. 3. prezebeju; pridj. akt. sg. m. prezebel, pl. m. -bli, f. -e; pridj. pas. sg. A m. prezebļen, pl. N f. -e) promrznuti, prozepsti; usp. prezimeti. Ako volu su prezeble noge, tak [ih] moreš z ńegovemi staremi dlakami oprati. Hiž kniž 219. Vumirajučem prazne reči ne hasniju, prezebļene ruke ogńa ne bežiju. Krizm osm 205. Kak da te zgreje, gda i on je bogec prezebel. Pav cvet 27. |
| prezeti | pf. (pridj. akt. pl. f. prezele) isto što prevzeti I. 1. a. fig. Ni takve strele, lastovic niti je ke b mu [końu] tek prezele. Zriń 31. |
| prezglaven | adj. (sg. N m. prezglavni, n. -o, f. -a) koji nema glave;fig. koji je bez poglavara, vodstva. B (s. v. acephalus … prezglavni … t.j. prez glave i veli se od opčine koja nema nema glave ili poglavara). |
