Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

pf. (inf. pričeti; prez. sg. 1. pričnem, 2. pričmeš, 3. -e, prične, pl. 2. pričmete, 3. -eju, -u, pričnu; imp. sg. 2. pričmi, prični; pridj. akt. sg. m. pričel, n. -o, f. -a, pl. m. -i, f. -e; pridj. pas. sg. N m. pričet, n. -o, f. -a, pl. NA f. -e; pril. perf. pričemši).
1. isto što početi I. 1. B (s. v.  affectus, aggreditor 2, ales … srečnem pričetkom kaj činiti ili srečno kaj pričeti … dobrem i srečnem početkom iti … 3. za zël i nesrečen početëk jemļe se, coepi, coeptus, incipio, rudimentum; pričeti, pričińam, začet), J (s. v.   tela).  Dnevi dobri za pričeti grağu. Vitez zor (1698) 20. Prične otec pripovest svoju. Rob I, 32. Martin je … iz torbe zvadil mošńu … da ńem kaj najboļe nahvali kupļenoga końa, pričme govoriti. Danica (1837) 29. Ja čekam trumbentu na sudnji dan gda zemla prične se tresti. Prp gora 36.
2. isto što početi I. 3. Potrebno je bilo nekoje verše od litere A nenaredno pričeti. Mil vert 170. [Ona] je pričela od maloga i opala gluboko: iz jednoga greha vu drugi dohajajuč. Gašp III, 207.
3. isto što početi I. 4. Pričelo se je daniti. Velikov 60. Kada voli pričmeju tusti bivati, moraju se vsaki dan z česalom česati. Danica (1847) 146.
4. osnovati, zasnovati. Ńemu je [Romuald] vu duhu proročanskom rekel, pojdi i red tvoj prični. Gašp III, 87.
5. u svezi vojsku ~ zaratiti se. Zlo je zaratiti se ali vojsku pričeti. Vitez kal (1692) 6.

adj. početni. B (s. v.   initialis),  J (s. v.   initialis).  Ne bude li anda boļe vu varaš oditi i jednomu razumnomu školniku … nas podložiti … nego da bi sami bili … navučiteli koji jošče nesmo bili niti pričetni novaki ovoga navuka. Gašp I, 594.

f (sg. N pričetnica, G -e, A -u) f. od m. pričetnik; osnivačica; začetnica. S. Klara pričetnica opatic je. Gašp III, 15.

m (sg. N pričetnik, GA -a, pl. NI -i, D -om, A -e).
1. isto što početnik. J (s. v.  auspex … pričetnik … pomočnik, inceptor … početnik … začetnik … pričetnik). Slast vu tvoje službe pričetnikom [Duh sveti] smiluj nam se. Mil vert 43. Redovnički človek najboļe vučini ako vsigdar pričetnika … vu božji službi sebe preštima. Gašp I, 315.
2. onaj koji je što osnovao, započeo, začetnik, osnivač; usp. pričińavec. B (s. v.  acephalus, inceptor, inchoator, initiator), J (s. v.  fax, motor, tiro). Sveti Ivan … pričetnik reda Vališ Umbrože od bogateh i plemeniteh starešeh roğen je. Gašp III, 85.
3. tumač budućnosti po letu, glasanju i načinu zobanja ptica, vrač. X (s. v.  avis … auspex … pričetnik …Wahrsager aus dem Fluge … Gesange u. der Vögel).

pf. (inf. priči; oblici koji mogu biti i od priti donose se tamo) isto što priti; u svezi ~ za muža udati se. Izgubile [ste divice] onoga koj vam pripravlaše ono što vam biaše potrebno za priči za muža. Luc prod 8.

n (sg. G pričimańa, A -e, L -u, pl. N -a) gl. im. od pričimati (se); isto što početek 1. Ivan … opominańe božansko spozna na pričimańe reda kojega tak dugo odlači. Gašp I, 597. Dotikańa i noruvańa, nasmehavańa i šeptańa jesu vumirajuče čistoče … pričimańa. Gašp II, 646.

(se) impf. (prez. sg. 1. pričimlem, pričimļem, 3. -e, -e se, pričimle se, pl. 1. pričimļemo, 3. -u; pridj. akt. sg. m. pričimal, pl. m. -i; ptc. prez. sg. D m. pričimajučem; pril. prez. pričimļuč, pričimajuči).
I. 
1. isto što počińati¹I. 1. Pripravļajte vuha vaša, ja pak govoreńe pričimļem. Gašp II, 261. List [se] pričimļe z imenom najvišešem. Domin 68.
2. (u vremenskom smislu)započinjati kakvo razdoblje. Vnogi ļudi dobro pričimļu žitek svoj, ali zlo dokančaju. Gašp IV, 389.
II. refl. ~ se događati se. Ar vezda vu protuletnom vremenu … pričimļe se kuga i čemerni ter pogibelni betegi. Gašp II, 366.

n gl. im. od pričiniti; isto što početek 1. B (s. v.  inceptio … pričinańe … početek;  zderkavańe).

m isto što pohabitel 2. B (s. v.  penez … pričinitel kriveh penez).

pf. (inf. pričiniti; prez. sg. 3. pričini; pridj. pas. sg. N m. pričińen, pl. N m. -i).
1. napraviti, učiniti; uzrokovati. Proso kade mu se dobro pričini … hoče obilno roditi. Kal 22. Vladańe rusko … [je] načine poprijelo za preprečiti smutńu koja bi Perzii … pogibel, a morebit i razdeleńe kraļestva pričiniti mogla. Nov horv 52.
2. u svezama lasi pričińeni v. las; penez pričińen krivotvoreni novac. B (s. v.   penez),  P (s. v.  moneta adulterina 696); pričińen kļuč otpirač; usp. pridelan kļuč s. v. pridelati. B (s. v.   clavis).