Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. A n. palikučno) koji pali kuće, palikućni. Sada su bili tak srečni jedno … palikučno pajdaštvo … popasti. Nov horv 252.

f isto što opal. J (s. v.  uredo … palina … pikec na sadu ali sterni).

f (pl. A palisade) isto što palesata (i ista etim.). [Oni] kakti ļuti oroslani seku … palisade. Mal isp 16.

m (pl. N palisaki) etim. v. palesata; kolac, stup za ogradu. Kaj su to palisaki? … Kaj se ne spominaš više iz oštreh oneh stupov koje naš otec okol bašte … je postavil? Rob II, 90.

m onaj koji što pali, palitelj. B (s. v.   ustor),  J (s. v.   ustor).

impf. (inf. paliti; prez. sg. 1. palim, 3. -i; pridj. akt. pl. m. palili; ptc. prez. sg. G m. palečega; pril. prez. paleč) usp. opaļuvati, žgati.
1. 
a. činiti da što gori, paliti. H (s. v.   palim),  B (s. v.  aduro … 2. palim … žgem … opaļujem … pripaļujem … osmuğujem, deuro, vasto … robim … razbijam … žgem … palim … opuščam;  palim), X (s. v.   uro).
b. ognjem uništavati. B (s. v.  urbicremus, vasto). Kerščeniki … turske kule jesu robili, žgali i palili. Zagr razg 91. Turopolje pali kusin sin Medmed Zoglu, z tri horvacke glave na barjaka voglu. Krl 53. fig. Vsi kinči … ne moreju niti jedne iskrice plamna pogasiti z kojem se preminuče duše paliju. Verh 203.
c. ognjem skidati što nepotrebno, npr. čekinje sa svinje i sl. B (s. v.  palim … prasca paliti), J (s. v.   amburo).
2. 
a. štetiti toplinom. J (s. v.  carbunculo, torresco). Vručina pali ranu fijolicu. Magd 16. Videl je sina svojega … kakti jednu od palečega vetra povehńenu rožicu. Krist blag II, 189.
b. mučiti, ozljeđivati (koga) užarenim predmetom. J (s. v.  ustulo … pripekam … prižižem … z ogńenem železom pricviram … žgem … palim). Onda … sudec … vučini … Barbaru … zažganemi dupleri paliti i peči. Habd ad 81.
3. u svezi ~ rakiju određenim postupkom djelovanjem topline pripremati rakiju, peći rakiju. Mehuńe zabertviju se v posudu ali z tlakom zamešaju i iz ńih rakija se pali. Mikl izb 114.

f (sg. N palma, GL -e, A -u, pl. A -e, G -ah, -ih, I -ama, -i Zrinski 78) lat. palma; samostalno i u svezi ~ drevo bot. biljka tropskih i suptropskih krajeva, palma,Chamaerops humilis; usp. poma. B (s. v.  caryota, dactylis, diffusus, palmarium, palmatus, spadix; palma drevo), J (s. v.  dabula, margaris, palma, palmeus, spadix 2. … kita z sadom od palme odtergńena), P (s. v.  spadix 499). Pravdeni cveto kako palma ili cvet. Vram post A, 3. Rad bih meju vami iz sarca ležati, … v desnoj Božjoj z palmi jer čete sidati. Zrinski 78. Sveti Januš napervo je išel palmu noseči. Gašp III, 472. On je marļivo pobiral … sad iz palme. Danica (1843) 38.

adj. (sg. N m. palmen, -i, G n. -oga) koji se odnosi na palma; isto što palmov. J (s. v.   palmeus).  Drevo pak ovo … bilo je … na spodobu dreva palmenoga. Rob I, 85.

adj. (sg. n. G palmenovoga) koji se odnosi na palma; isto što palmov. J (s. v.   palmatus).

f dem. od palma; malo i mlado palmino stablo; usp. palmodrevce. J (s. v.   palmula).