Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. isto što pameten; u svezi hitro pametan brz u razmišljanju, bistar. B (s. v.  hitro popadļiv s uputom na popadļiv).

adj. (sg. N m. pameten, pametni, f. -a, G m. -oga, D m. -u, A f. -u, pl. N m. -i, n. -a, D f. -em; komp. i superl. sg. N m. pametneji, najpametneši, pl. I m. pametnešimi, najpametnešimi) usp. pametan.
1. razborit, oštrouman. B (s. v.  aetas 2, catus mentalis, mentalis … pametna molitva, resipisco;  pameten), J (s. v.  memoriosus … dobro pameten … dobro pomniv … dobre pameti … dobroga spomenutja, ratiocinatio … razumno s sobom dokančańe … pametno razložeńe … razlog). Ako se namerim na poslenu i pametnu tovarušicu, takaj z ńum … pristojno živeti budem mogel. Krist anh 244. Kak teško je pametnem takvem glavam. Gal 141.
2. koji lako pamti; koji dugo drži činjenice u sjećanju; usp. pomniv 2, dobre pameti s. v. pamet, dobroga razuma s. v. razum. J (s. v.  memoriosus … dobro pameten … dobro pomniv … dobre pameti … dobroga spomenutja).
3. u im. službi: onaj koji je pametan, pametan čovjek. B (s. v.  Minerva … 2. nespameten pametnoga vuči). Je li se ne vkaniju takaj pametni? Nem jez 223. [Oni] rajše z pametnešimi su deržali neg da bi se postavili vu pogibeļ. Bedek 5. Lud pametnu ne vjeruje. Domj ker 34.
4. u svezama čistoča pametna neiskvarenost uma. [Ova čistoča] se devičtvo i čistoča pametna i telovna govori. Vram post B, 111; počińam ~ biti v. počińati¹; tenko ~ nepromišljen, nerazborit. B (s. v.   catus).
5. izr. pametna megla bibl. oblak iz kojeg progovara Bog. Kulika bude onde strahota i pot i pametna megla gda čul budeš onu strašnu šentenciu. Habd ad 478.

n gl. im. od pametiti; pamćenje; prisjećanje; usp. spameteńe. B (s. v.  memorabilis … spomenka … pameteńa vreden, retinentia … zderžavańe … obderžańe … spominańe … pameteńe, recordatio … spominańe … pameteńe;  pameteńe), J (s. v.  mnemosynon … pameteńe … spominek … spomen). Pridavna koja … zabeńe ali pameteńe znamenuju. Nem jez 215.

f dem. od pamet. B (s. v.   memoriola),  J (s. v.  memoriola … pametica … mala pamet … pomńica).

adv. ludo, mahnito; usp. mahnito. J (s. v.   fanatice).

m onaj koji pamti, pamtitelj; usp. pametnik. B (s. v.   pametnik).

impf. (inf. pametiti; prez. sg. 1. pametim, 2. -iš pl. 1. -imo, 2. -ite; pridj. akt. sg. m. pametil f. -a) samostalno i u svezi skup ~ isto što spominati II. 1. H (s. v.  ne pametim, pametim), B (s. v.  adverto … 3. v pamet jemļem … pametim … pomńu imam, commemini … skup pametim … spominam se, commemini, ignosco, memini … pametim … spominam se, memoro … pametim … spominam se, recordor … spominam se … pametim … na pamet mi dohaja … spominati se iz česa; c … zamerkaj dobro i pameti da ja polëg slova ili litere c slovo h ovak pišuč ch položil sem, ne pametim, pametim s uputom na spominam se, pomnim s uputom na pametim, spominam se s uputom na pametim, zapametujem s uputom na pametim), X (s. v.  cor … recordor … pametim … spominam se, memini, memini … commemini). Pametim ja i v našem slovenskom orsagu prece bogate mlade puce. Habd ad 339. Zapovedi tvoje, kaj pametiti morem, suprot se stavil nisem. Brez al 6. Toga duha oštro skalabastriti hoču da bu veke pametil na bedastoče takve. Lovr ker 40.

adj. koji se odnosi na pamet; koji je po prisjećanju. J (s. v.   mnemonicus).

adj. isto što pametļiv. J (s. v.  memor … spomļiv … pametliv … nepozabliv).

adj. koji se pamti, koji ostaje u sjećanju, zapamtljiv; usp. pametliv, pomńiv 2, spomļiv. B (s. v.  memor … pametļiv … nepozabļiv … spomenuč, memoratus;  pametļiv), X (s. v.  memini … memor).