| pametnik | m isto što pametitel. B (s. v. ). |
| pametno | adv. (pametno; komp. pametnè) isto što mudro. B (s. v. ). Daj … da se pametno ponaša. Zrin tov 356. [Laudon] malo potlam sam ńim pametno je se vugnul. Prid kron 106. Čem se boļe k terpleńu pripravļaš, tem pametnè činiš i več zaslužavaš. Kempiš 126. On nas je ali vkanil, ali peneze preveč pametno zakopal. Krist anh 237. |
| pametnorazložnik | m onaj koji razumno, pametno zaključuje. J (s. v. ratiocinator). |
| pametnost | f (sg. NA pametnost, G -i, I -jum) isto što razumnost 2. Niti kanim govoriti od ńe velike mudrosti i pametnosti. Zagr III, 475. Ne zanašaj se na svoju pametnost. Danica (1840) 2. |
| pametńak | m (pl. D pametńakom) onaj koji je pametan;iron. pametnjaković. Prav nam budi, nam pametńakom ‡ da se takovomu lumpu vkaniti damo. Lovr ker 17. |
| pametovańe | n gl. im. od nepotvrđenoga pametovati; isto što pametuvańe; u svezi rukopis za ~ v. rukopis. |
| pametovni | adj. (sg. N n. pametovno) u svezi pismo pametovno v. pismo. |
| pametuvańe | n (sg. N pametuvańe, G -a, L -u) gl. im. od pametuvati; sposobnost zadržavanja u sjećanju, pamćenje; sjećanje; spomen, spominjanje; uspomena; usp. pamet 2, pametovańe, pomenek1 2, pomneńe, spametuvańe. H (s. v. pametuvańe), P (s. v. memoria … pamet … pametuvańe … zapametuvańe … spomen … spomenutje 1036, memoria labans … pametuvańe raztesno 1038, palaestra 320). Kaj je mlahaveše nego je … dim jednoga dneva v pametuvańu oštariaša ali kerčmara. Habd ad 495. Kada se zbog tvojeh povračkov nemirnoga činiš, vužižeš tvoju moč pametuvańa. Verh 660. |
| pametuvati | impf. (prez. sg. 1. pametujem, 3. -je; imp. sg. 2. pametuj; ptc. prez. pl. N m. pametujuči) misliti, promišljati; sjećati se. Duša … razumeva vu razume, pametuje vu pameti. Šim prod 439. Ja ne pametujem da bi bil kaj dobra vučinil. Kempiš 195. |
| pamtiti | impf. (inf. pamtit) zbog potrebe stihovne forme; pamtiti. [On] počne mu delo vse ńegovo pamtit. Henr 204. |
