Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n isto što plavańe. J (s. v.   natatio).

adj. plutajući; u svezi ~ kamen isto što plovučac. H (s. v.  plovči kamen).

m (sg. N plovec, pl. A -vce).
1. isto što plavavec 1. H (s. v.  ki plava), B (s. v.   natator;   plovec), J (s. v.   natator).  Sada idem vu Draškovce, ali onde najdem plovce. Građa 8, 439.
2. u svezi ~ pod vodum isto što pod vodum plavavec s. v. plavavec. B (s. v.   urinator;   plovec).

adj. (sg. NA m. plovni, D m. -omu).
1. u kojem se može plivati, ploviti, plovan. Negda gospodin Krištuš onoga od utrobe materinske slepoga poslal je … k plovnomu ribńaku da se vu ńem opere i pregleda. Gašp III, 975.
2. u svezi plovni kamen isto što plovučac. B (s. v.   pumex).  Za vučinit bele zube i lepe vzemi kamen plovni, falatec roga jelenovoga, ribje kosti, čerlene korale, vseh jednaku vagu, ter je stuči na prah i teda zubi z ovemi stvarami ribaj. Hiž kniž 205.

impf. (prez. sg. 1. plovem, 2. -eš, 3. -e).
1. isto što plavati 1. B (s. v.  doplavam … doplavati s uputom na plovem, plavam, plovka), fig. Ti se zvezda morska zoveš ka v nebeskeh dikah ploveš. Citara 72.
2. u svezi v žalosti ~ biti žalostan. V žalosti ona plove. Citara 210.

n kupalište, plivalište. B (s. v.  natatile, notatoria … ribńak … plovišče).

impf. (pridj. akt. sg. m. plovil) isto što plavati 1. Ne mogla zato utonuti ar je muž nekoj ne dobro plovil. VZA 4, 182.

f zool. isto što raca 1. B (s. v.   plovka  s uputom na raca, raca s naznakom da je dalm. ).

n isto što plavańe. J (s. v.   natatio).

m (sg. N plovučac, G -čca) kamen vulkanskoga podrijetla koji pluta, plovućac; usp. kamen plavavec s. v. plavavec, plovči kamen s. v. plovči, plovni kamen s. v. ploven, plovuči kamen s. v. plovuči. J (s. v.   pumex).