Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

impf. (prez. sg. 1. pobegujem; pril. prez. pobegujuči) impf. od pf. pobeči; bježati; usp. pobegavati, pobegnuvati. B (s. v.   profugio;   pobegujem s uputom na vtečem, vbegujem s uputom na pobegujem, vuhajam s uputom na pobegujem), J (s. v.  elabor, profugus), X (s. v.  fugio … profugio, fugio … transfugio).

n gl. im. od pobeleti i pobeliti; pobjeljenje. H (s. v. ), B (s. v.  albarium … belina t. j. vapno vre na beleńe ili na pobeleńe napravļeno;  pobeleńe), J (s. v.   dealbatio).

pf. (prez. sg. 3. pobeleju; pridj. akt. sg. n. pobelelo; oblici koji mogu biti i od pobeliti donose se tamo) postati bijel, pobijeljeti. Lesice i zajci, koji su predi bili herğavi … v zimi čisto pobeleju. Danica (1844) 18. Cvetje vu knigi žuti, pobelelo je ve. Pav pop 39.

m onaj koji što pobjeljuje, pobjelitelj. B (s. v. ), J (s. v.  dealbator, tector).

pf. (inf. pobeliti; imp. sg. 2. pobeli; pridj. pas. sg. N m. pobelen, pobeļen, -i, n. pobeleno, f. -a, pl. D m. pobielenim, pobeļenim, A f. pobelene, pobeļene) učiniti bijelim, obijeliti, pobijeliti. H (s. v. ), B (s. v.  albatus, dealbatus, dealbo, priunosus;  pobeļen), J (s. v.  fidelia 2, gypsatus … z gipsa vapnom iliti z belem kamenom ztučenem … namazan i poličen … pobelen), P (s. v.  album 333). [Vi] ste spodobni grobom pobielenim. Vram post A, 157. Kaj je drugo cifrasta oprava nego grob zvuna pobeļen, vnutre pak odurna vońba? Habd ad 274. Putnik on … hotel bi hižu vsu ponoviti: krov premeniti … zidine pobeliti. Gašp III, 32. Ausweißen, pobeliti, povapniti. Krist anh 85.

(se) impf. (prez. sg. 1. pobelujem, -jem se) impf. od pf. pobeleti i pobeliti; usp. pobeļuvati.
I. 
1. isto što beliti I. 1. B (s. v.  dealbo … pobelujem, incandido … pobelujem … belo činim), X (s. v.  albus … dealbo … pobeluvati).
2. isto što ličiti¹1. B (s. v.  decalco … dealbo … pobelujem … povapnujem), J (s. v.  decalco …pobelujem … z vapnom ličim … obmažujem).
II. refl. ~ se isto što beleti II. 1. B (s. v.  dealbesco … pobelujem se … bel postajem, dealbor … pobelujem se).

(se) impf. (prez. sg. 1. pobeļujem, -jem se) impf. od pf. pobeleti i pobeliti.
I. isto što beliti I. 1. B (s. v.   pobeļujem),  J (s. v.  dealbo … belim … pobeļujem … belo činim).
II. isto što beleti II. 1. B (s. v.  albor … belim se … pobeļujem se od drugoga; pobeļujem … 2. pobeļujem se).

m (pl. N poberuhi) ručka. [Na preši je] kolo iz kojega sterčiju poberuhi za koje se obrača kolo. Danica (1836) I.

adv. v. pobrzo.

pf. (prez. pl. 3. pobesneju; pridj. akt. sg. m. pobesnel; pridj. pas. sg. D f. pobesnenoj) jako se razljutiti. On počme živo plesati … kak da je pobesnel. Danica (1844) 58.