Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n gl. im. od pobolšavati (se); isto što pobolšańe 1. B (s. v.  auctio 3). Ovi … moraju, ako mogu, ogovorcev svojeh reči potišiti da v greheh živuči pobolšavańe žitka za ništar nemaju. Habd zerc 339. Kulikokrat … pričeli bili jeste pobolšavańe vašega živļeńa. Matak II, 28.

(se) impf. (prez. sg. 1. pobolšavam, -am se, 3. -a, pl. 1. -amo se; pridj. akt. pl. m. pobolšavali) impf. od pf. pobolšati; usp. zbolšavati.
I. činiti boljim; popravljati; poboljšavati. B (s. v.  abrego, aequum… ar je jedna izveršena dobrota i pravičnost i pravde ili zakona kakti mocg najbližneja sestra pravice koja pravde pobolšava, detergeo 7, emelioro, emendo, melioro, remendo; pobolšavam, zbolšavam s uputom na pobolšavam), J (s. v.  augeo, corrigo, corripio 3, emendo, legitimo, melioro), X (s. v.  mendum … emendo). On [to] z onem stroškom napravļa, pobolšava i načińa. Vram post B, 114. [Oni] bi se … pobožno spovedali i svoj duhovni žitek marlivo pobolšavali. Petret 270. [Gverc] kisele vode netečnost pobolšava. Lal vod 34. fig. J (s. v.  polio 2 … kinčim, lepotim, pobolšavam).
II. refl. ~ se
1. postajati boljim, poboljšavati se. B (s. v.  resipisco … k prave pameti dohağam … počińam pameten biti … stežem se … zderžavam se … pobolšavam se … sasim se), J (s. v.  resipio 2). Kaj vredi dugo živeti kada se tek malo pobolšavamo. Kempiš 44.
2. povećavati se, rasti. B (s. v.   accresco).

m onaj koji što čini boljim, kvalitetnijim; poboljšavatelj; usp. pobolšitel, poboļšitel. B (s. v.  censitor 3, emendator;  pobolšavec), J (s. v.  corrector, correptor, emendator).

f od m. pobolšavec; poboljšavateljica; usp. pobolšitelica. B (s. v.   emendatrix).

f isto što pobolšańe. Ako [tiču] vendar boļe ni, anda mu se … daje jedno dugovańe iz apateke, doklam se naimre pobolščica vidi. Fink 32.

adv. komp. od nepotvrđenoga podobro; isto što poboļe. B (s. v.   pobolši).

adj. komp. od nepotvrđenoga podober; malo bolji. B (s. v. ).

f (sg. N pobolšica, G -e, A -u) isto što pobolšańe 1. B (s. v.   emphyteosis;  niva 27, pobolšica). Gde bi se nadeati moral duhovne pobolšice, onde zamer negda i obšanost dobiš. Habd ad 18.

m isto što pobolšavec. J (s. v.  corrector, emendator).

f od m. pobolšitel; isto što pobolšavka. J (s. v.   emendatrix).