Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji se može poboljšati; usp. poboļšļiv. J (s. v.   emendabilis).

adv. komp. od nepotvrđenoga podobro; ponešto, pomalo bolje; usp. pobolše. B (s. v.   bibaculus;  boļe 3, poboļe), J (s. v.   meliuscule).  [9. IX.] poboļe (o vremenu).Kal 14.

n (sg. G poboļšańa, D -u, A -e).
1. isto što pobolšańe 1. Daj nam [Bože] pravo poboļšańe žitka. Zrin tov 49. [Novi žitek] najboļe stoji … vu … obečańu poboļšańa. Mulih prod 28.
2. u svezi ~ betega smirivanje bolesti. Najsegurneše znameńe poboļšańa betega je ako koń mirno legne ar ovo, doklam beteg pogibeļen je, nigdar včiniti neče. Živinvrač 73.

(se) pf. (inf. poboļšati; prez. sg. 3. poboļša se; pridj. akt. pl. m. poboļšali).
I. isto što pobolšati I. Ako bi kadi … koju … slova … falingu iznašli, [imaju] prijazlivo popraviti i poboļšati. Zrin tov XIII. Ti [Gospone] ńe zderžavaš da bi se poboļšali. St kol (1866) 203.
II. refl. ~ se isto što pobolšati II. Pravičen … prijemļe podvučeńe i poboļša se. Krist žit I, 314.

f (pl. A poboļščice) isto što pobolšańe 1. On če spitavati kakove potreboče ona krajina imade i kako bi moči poboļščice tamo upeļati. Nov horv 394.

m (pl. N poboļšiteli) isto što pobolšavec. Je li hočeju oni … puka izobraziteli i poboļšiteli postati? Danica (1849) 13.

adj. (sg. I n. poboļšļivem) isto što pobolšliv. Kad je anda kakov svetek Matere Božje, moli z poboļšļivem i zaufļivem serdcem. Ev 403.

pf. refl. potući se; usp. pobosti II. P (s. v.  ad manus venire 391).

adj. u svezi ~ glas popratni glas. P (s. v.  vocis mediae consentio 404).

(se) pf. (inf. pobosti, pobosti se).
I. pobosti, nabosti. H (s. v. ).
II. refl. ~ se isto što poboriti se. Z obrokom [se] kasno gosti, gda se je z Turčinom treba pobosti. Magd 24.