| pobratinski | adj. (pl. A m. pobratinske) koji se odnosi na članove bratovštine, pobratimski. Z ovum pobožnostjum vužgan [Gluščič] počinuti ne mogel doklam svetoga reda mojega pobratinske liste ni zadobil. Gašp IV, 841. |
| pobratiti se | pf. refl. (pridj. akt. sg. m. pobratil se) stupiti s kime u pobratimski odnos, pobratimiti se. [Tomaš] z ńim se … pobratil. Vitez raf 124. |
| pobratuvati | impf. (prez. sg. 1. pobratujem) impf. od nepotvrđenoga pobratiti (v. i pobratiti se); prisno se s kime družiti; usp. pajdašiti. J (s. v. socio). |
| pobrazditi | pf. (pridj. pas. N m. pobrazden) izorati. B (s. v. sulcatus). |
| pobrežen | adj. strmovit, brežuljkast; usp. postrm. B (s. v. reclivus). |
| pobrisati | pf. (inf. pobrisati; pridj. akt. sg. m. pobrisal). |
| pobrisavati | impf. (prez. sg. 1. pobrisavam) impf. od pf. pobrisati; precrtavati. J (s. v. oblitero). |
| pobrisļiv | adj. koji se dade obrisati, izbrisati, izbrisiv. J (s. v. delebilis). |
| pobrojiti se | pf. refl. (inf. pobroiti se; pridj. akt. sg. m. pobroil se) pf. od impf. pobrajati; preračunati se u brojenju, prebrojiti se. H (s. v. pobroiti se), B (s. v. salvus). |
| pobrunčen | adj. etim. v. brunc; koji je premazan, obložen broncom, pobrončan. J (s. v. aeratus). |
